ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K116
Jezik: Srpski

U dobrom stanju! Posveta!

Autor:: Svetislav Basara, Miljenko Jergović
Žanrovi:: Domaći pisci, Publicistika, E-knjige
Izdavač:: Laguna
Godina izdanja:: 22. maj 2014.
Broj strana: 479
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm

Ono što pleni u prepisci Jergovića i Basare jeste, pre svega, visoka kultura njihovog dijaloga i kritičnost prema pojavama u svojoj sredini.

Širok je raspon tema koje su u svojoj prepisci dotakli ovi „državni neprijatelji“ u svojim nacionalnim književnostima: fundamentalizam, feminizam, nacionalizam, služenje vojske u bivšoj zajedničkoj domovini, odnosi Srba i Hrvata, portreti Tuđmana i Miloševića, domaća i svetska književnost i njihove teme, nekadašnji običaji u zajedničkoj zemlji i današnji u posebnim zemljama...

Kao posvedočeni kritičari društva, naravi i glavnih književnih tokova u svojim sredinama, Jergović i Basara u svojoj duhovitoj i pronicljivoj igri dopisivanja razotkrivaju sve sličnosti u negativnim karakterološkim crtama svojih nacija, potvrđujući time još jednom tačnost Frojdove misli da se, preneto na slučaj Srba i Hrvata, njihova uzajamna netrpeljivost javljala najčešće usled „patologije malih razlika“.


Svetislav Basara (rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti) je jedan od najznačajnijih srpskih proznih pisaca.[1] Autor je više od četrdeset književnih radova – romana, zbirki pripovetki, drama i eseja.


Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.[2]

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta. Beograd: ISBN 978-86-7346-585-2. ) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije[3] 20. veka.

„Pre dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu Fame o biciklistima. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja sam u mojoj zbirci Fras u šupi objavio priču „Svetislav Basara intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program radio Beograda“. Basarini rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove proze. Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.”

— David Albahari
Drame su mu izvođene na mnogim scenama a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik[3].

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru.[4]

Kolumnista je dnevnih novina Danas. Kolumna mu nosi naziv Famozno.[5]

Iz braka sa Vidom Crnčević-Basara, kćerkom pokojnog Brane Crnčevića[6], ima dvoje dece Taru i Relju. Iz vanbračnih veza ima dvoje dece: Saru Radivojević i Borisa Basaru.

Nagrade i priznanja
Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.[3]

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini[7] i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine. Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.[8]

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“.[9] Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

Bibliografija
Priče u nestajanju (1982)
Peking by Night (1985)
Kinesko pismo (1985)
Napuklo ogledalo (1986)
Na ivici (1987)
Fama o biciklistima (1987)
Fenomeni (1989)
Na Gralovom tragu (1990) - nastavak čuvene Fame o biciklistima
Mongolski bedeker (1992)
Tamna strana meseca (1992)
De bello civili (1993)
Drvo istorije (1995)
Ukleta zemlja (1995)
Virtualna kabala (1996)
Looney Tunes (1997) - Manično-paranoična istorija srpske književnosti u periodu 1979–1990. godine
Света маст (1998) - Nastavak manično-paranoične istorije srpske književnosti u periodu 1979–1990. godine
Вучји брлог (1998)
Ideologija heliocentrizma (1999)
Mašine iluzija (2000)
Kratkodnevnica (2000)
Džon B. Malkovič (2001)
Bumerang (2001)
Oksimoron (2001)
Srce Zemlje (2004)
Фантомски бол (2005)
Uspon i pad Parkinsonove bolesti, Beograd: Dereta (2006) ISBN 978-86-7346-554-8
Izgubljen u samoposluzi (2008)
Majmunoopisanije (2008) - knjiga priča
Dnevnik Marte Koen (2008)
Drvo istorije (2008) - knjiga u izdanju `Službenog glasnika`, koja sadrži eseje ranije objavljene u knjigama „Na ivici“ (1987), „Drvo istorije“ (1995), „Virtualna kabala“ (1996) i „Ideologija heliocentrizma“ (1999)
Nova Stradija (2009)
Fundamentalizam debiliteta (2009)
Eros, giros i Tanatos (2010)
Početak bune protiv dahija (2010)
Tajna istorija Bajine Bašte (2010)
Mein Kampf, Laguna, Beograd (2011)
Dugovečnost, Laguna, Beograd (2012)
Gnusoba, Laguna, Beograd (2013)
Tušta i tma, Laguna, Beograd (2014) - knjiga pisama sa Miljenkom Jergovićem
Anđeo atentata, Laguna, Beograd (2015)
Drugi krug, Laguna, Beograd (2015) - druga knjiga pisama sa Miljenkom Jergovićem
Očaj od nane, Laguna, Beograd (2016)
Andrićeva lestvica užasa, Laguna, Beograd (2016)
Nova srpska trilogija (2017, tri ranije objavljena romana, „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, „Dnevnik Marte Koen“ i „Početak bune na dahije“, objedinjena zajedničkom istorijskom sudbinom)
Pušači crvenog bana (2017, izbor kolumni)
Atlas pseudomitologije (2018), Beograd, Službeni glasnik u saizdavaštvu sa Institutom za javnu politiku iz Beograda