pregleda

Multatuli - MAKS HAVELAAR (kolonijalizam!) 1946.

Cena:
3.490 din (Predmet je prodat)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (5801)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,84% pozitivnih ocena

Pozitivne: 9666

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

MAKS HAVELAAR ILI NIZOZEMSKA TRGOVAČKA KOMPANIJA PRODAJE NA DRAŽBI KAVU
multatuli - eduard douwes dekker

Format: 20x15 cm
Broj stranica: 330
Uvez: tvrdi
Godina izdanja: 1946
Izdavač: Matica hrvatska, Zagreb
Preveo(la): Ivo Hergešić

retko u ponudi

`Maks Havelaar` prvi put izlazi 1859. godine kojum Multatuli iznosi svoje doživljaje i bori se za svoje ideje društvenih reformi.


1946.

prevod Ivo Hergešić

Eduard Douwes Dekker


Eduard Dauves Deker (hol. Eduard Douwes Dekker, 2. mart 1820 - 19. februar 1887) poznatiji pod književnim pseudonimom Multatuli, smatra se jednim od najznačajnijih nizozemskih pisaca. Poznat je po romanu „Maks Havelar - Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva” (hol. Max Havelaar, De koffij-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappij, 1860) u kom je oštro osudio socijalne nepravde holandske kolonijalne uprave.[1] Roman je proglašen za najznačajnije literarno ostvarenje na nizozemskom govornom području. Preveden je na 42 jezika, a indonežanski pisac Pramuđa Ananta Tur ga je 1999. u Njujork Tajmsu opisao kao ,,knjigu koja je ubila kolonijalizam’’.

Eduard Dauves Deker
Eduard Douwes Dekker - 001.jpg
Eduard Dauves Deker
Nadimak
Multatuli
Datum rođenja
2. mart 1820.
Mesto rođenja
Amsterdam
Ujedinjena Kraljevina Nizozemska
Datum smrti
19. februar 1887. (66 god.)
Mesto smrti
Ingelhajm na Rajni
Nemačko carstvo
Najvažnija dela
Maks Havelar - Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva
Biografija Uredi

Eduard Dauves Deker je rođen u Amsterdamu. Njegova majka Sitske Klejn je bila domaćica poreklom iz Amelanda, a otac Engel Dauves Deker bio je kapetan na brodu.

Pohađao je latinsku školu u Singelu. Otac je želeo da postane ministar, međutim napušta školu tri godine kasnije bez diplome i zapošljava se u tekstilnoj firmi. [2]1838. godine odlazi sa ocem u Bataviju, u Holandsku Indiju (sadašnja Indonezija) i tamo započinje činovničku karijeru. [3]

10. aprila 1846. godine, Dauves Deker stupa u brak sa Tinom van Vejnbergen sa kojom dobija dvoje dece: sina Edu 1854. godine i ćerku Noni 1857. Dauves Deker je pored svoje žene imao i puno ljubavnica, pogotovo nakon povratka u Holandiju i početka književne karijere.

Zvaničnik u Holandskoj istočnoj Indiji Uredi


Eduard Dauves Deker
Dauves Deker je 12. oktobra 1842. godine imenovan za upravnika okruga Natala na zapadnoj obali Sumatre. Međutim, pod njegovom upravom došlo je do manjka novca zbog čega je dobio ukor od guvernera zapadne obale Sumatre, a kasnije je i suspendovan.

Nije dokazano da je Dauves Deker u potpunosti bio odgovoran za manjak novca. Zbog učešća u lokalnim sukobima, nije imao vremena da se bavi finansijama. Prema onome što je opisano u knjizi ,,Maks Havelar”, deficit datira pre njegovog dolaska i nastao je zbog lošeg rukovodstva i administracije. Regionalni sekretar Van de Ven, koji je preuzeo upravni odbor suspendovanog Dauvesa Dekera, obavestio je guvernera da upravo Dauves Deker stoji iza svih grešaka i zanemarivanja propisa. Suspenizija je bila definitivna i Dauves Deker je premešten na Javu.

Slučaj Lebak Uredi

Nakon dolaska u Bataviju krajem 1855. godine, Dauves Deker je imenovan za zamenika guvernera provincije Lebak na Javi. Na toj funkciji je stekao uvid u suštinu kolonijalnog sistema i nemilosrdno izrabljivanje stanovništva od strane sopstvenih glavešina i kolonizatora. Smatrao je da može da dokaže da je njegovog prethodnika Karolusa otrovao regent. Dana 29. marta 1856. godine, zatražio je razrešenje dužnosti nakon što je holandska vlada Istočne Indije odbacila optužnicu protiv Karte Nata Negare, regenta okruga Lebak, koji se nemilosrdno ophodio prema stanovništvu. Ubrzo se vraća u Evropu gde je, kao običan građanin, nekoliko godina lutao po Holandiji, Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj. [4]

Nastanak i objavljivanje knjige ,,Maks Havelar” Uredi


,,Maks Havelar, Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva”
Nakon povratka u Evropu, Dauves Deker se inspirisan sopstvenim iskustvom posvetio književnom stvaralaštu. 1859. godine je u Briselu napisao knjigu ,,Maks Havelar, Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva” (nizozemski: Max Havelaar, De koffij-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappij, 1860) u kojoj je opisao dešavanja na Javi. Likom Batavusa Drohstopela, ukazao je na prototip holandskog malograđanina i hipokrite. U knjizi su takođe opisane diskusije o kolonijalizaciji kao i zvanična dokumenta kojima je Dauves Deker imao pristup dok je radio u Lebaku.

Dauves Deker je pisao knjigu u periodu od 16. septembra do 13. oktobra 1859. godine, a potom je još tri nedelje radio na završnoj verziji. Knjiga je izazvala mnoštvo kritika. Dauvesu Dekeru je obećano da će ga zaposliti u Surinamu ili Holandskim Antilima, pod uslovom da odustane od objavljivanja knjige. Međutim, objavio je knjigu.

U maju 1860. knjiga je objavljena u Amsterdamu. Kako bi oslabio političku poruku koju je Dauves Deker želeo da prenese široj javnosti, izdavač Van Lenep izmenio je godine i preimenovao sva mesta koja bi mogla da budu prepoznatljiva. Takođe je i sama knjiga bila preskupa za to vreme, što ju je učinilo dostupnom isključivo građanskoj klasi. Usledile su dve tužbe i obe je Dauves Deker izgubio 1861. godine. [5]

Reakcije o knjizi u Holandiji su se razlikovale, od šokantnog odbijanja do strastvenog divljenja. Knjiga je uprkos svemu čitana širom Evrope. Međutim, Dauves Dekera su uglavnom hvalili zbog forme i stila, a manje za slučaj Lebak i sudbinu lokalnog stanovništva. Bio je razočaran, želeo je da obnovi holandsku vladu i preuzme vodeću poziciju u holandskoj istočnoj Indiji, kako bi tamo došlo do neophodnih promena. Nakon neuspelog pokušaja, odlučuje da se potpuno posveti pisanju.[6]

Značaj njegovog rada Uredi


spomenik posvećen Eduardu Dauvesu Dekeru u Amsterdamu
Roman ,,Maks Havelar - Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva” proglašen je za najznačajnije literarno ostvarenje na nizozemskom govornom području, ne samo zbog angažovane tematike već i izuzetno modernog književnog postupka kojim je harmonično povezao različite stilove i žanrove.[7]

O vanvremenosti njegovog dela svedoči i činjenica da su ga izuzetno cenile mnoge generacije pisaca, počev od Generacije osamdesetih pa do savremenih autora poput Luja Paula Bona i Jana Volkersa. Njegova dela su od internacionalnog značaja. Zahvaljujući prevodima na preko 30 različitih jezika, mnogi strani pisci su bili upoznati sa njegovim delom.[8] Mnoga njegova književna dela prevedena su na nemački jezik između 1900. i 1910. godine, a neka od njih poslužila su i kao inspiracija za razvoj feminističkog pokreta u Nemačkoj. Karl Marks i Sigmund Frojd su ga veoma cenili, čak su i pokušali da čitaju njegova dela na izvornom jeziku. Roman ,,Maks Havelar’’ je tek 1996. godine preveden direktno sa holandskog na srpski jezik, a do tada je postojao samo hrvatski prevod Ive Hergešića iz 1946. preveden sa nemačkog na srpski.

Bibliografija Uredi

1859 - Geloofsbelydenis (verschenen in het vrijdenkerstijdschrift De Dageraad)

1859 - Brief aan de kiezers te Amsterdam omtrent de keuze van een afgevaardigde in verband met Indische specialiteiten en batige Saldo`s, Amsterdam, J. de Ruyter

1860 - Indrukken van den dag

1860 - Max Havelaar of de koffij-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappy

1860 - Brief aan Ds. W. Francken Azn.

1860 - Brief aan den Gouverneur-Generaal in ruste

1860 - Aan de stemgerechtigden in het kiesdistrikt Tiel

1860 - Max Havelaar aan Multatuli

1861 - Het gebed van den onwetende

1861 - Wys my de plaats waar ik gezaaid heb

1861 - Minnebrieven

1862 - Over vrijen arbeid in Nederlandsch Indië en de tegenwoordige koloniale agitatie (brochure)

1862 - Brief aan Quintillianus

1862 - Ideën I (bevat onder andere de roman De geschiedenis van Woutertje Pieterse)

1862 - Japansche gesprekken

1863 - De school des levens

1864-1865 - Ideën II

1864 - De bruid daarboven. Tooneelspel in vijf bedrijven (toneelstuk)

1865 - Bloemlezing door Multatuli, Amsterdam, R.C. Meijer, p. 1-296

1865 - De zegen Gods door Waterloo

1865 - Franse rymen

1865 - Herdrukken

1865 - Verspreide stukken (overgenomen uit de Herdrukken)

1867 - Een en ander naar aanleiding van Bosscha`s Pruisen en Nederland

1869-1870 - Causerieën

1869 - De maatschappij tot Nut van den Javaan

1870-1871 - Ideën III

1870-1873 - Millioenen-studiën

1870 - Divagatiën over zeker soort van Liberalismus

1870 - Nog eens: Vrye arbeid in Nederlandsch Indië

1871 - Duizend en eenige hoofdstukken over specialiteiten (satirische verhandeling)

1872 - Brief aan den koning

1872 - Ideën IV (bevat onder andere het toneelstuk Vorstenschool)

1873 - Ideën V

1873 - Ideën VI

1874-1877 - Ideën VII

1875 - Vorstenschool, drama in 5 bedrijven (4 drukken in 1875)

1876 - Bloemlezing door Heloïse Mimi Hamminck Schepel), Amsterdam, G.L. Funke

1887 - Onafgewerkte blaadjes

1891 - Aleid. Twee fragmenten uit een onafgewerkt blyspel (toneelstuk)

1880 - De geschiedenis van Woutertje Pieterse. Uit zijn Ideën verzameld door zijne Weduwe, 2 delen

1888-1889 - Verzamelde Werken Eerste naar tijdorde gerangschikte uitgave bezorgd door zijne weduwe (tien delen)

1919 - Bloemlezing uit Multatuli`s werken (een keur uit zijn werken, ingeleid door J. van den Berg)

1937 - Bloemlezing (verzameld en ingeleid door Julius Pée)

1950-1995 - Volledige Werken (25 delen) (redactie Garmt Stuiveling en Hans van den Bergh)

1955 - Barbertje moet hangen, Verhalen, parabelen, aforismen (verzameld en ingeleid door Garmt Stuiveling)

Reference




tags:
postkolonijalisticka knjizevnost kolonijalizam orijentalizam edvard said holandska ...

Skuplje knjige možete platiti na rate.

International shipping
Paypal only
(Države Balkana: Uplata može i preko pošte ili Western Union-a)

1 euro = 117.5 din

For international buyers please see instructions below:
To buy an item: Click on the red button KUPI ODMAH
Količina: 1 / Isporuka: Pošta / Plaćanje: Tekući račun
To confirm the purchase click on the orange button: Potvrdi kupovinu (After that we will send our paypal details)
To message us for more information: Click on the blue button POŠALJI PORUKU
To see overview of all our items: Click on Svi predmeti člana

Ako je aktivirana opcija besplatna dostava, ona se odnosi samo na slanje kao preporučena tiskovina ili cc paket na teritoriji Srbije.

Poštarina za knjige je u proseku 133-200 dinara, u slučaju da izaberete opciju plaćanje pre slanja i slanje preko pošte. Postexpress i kurirske službe su skuplje ali imaju opciju plaćanja pouzećem. Ako nije stavljena opcija da je moguće slanje i nekom drugom kurirskom službom pored postexpressa, slobodno kupite knjigu pa nam u poruci napišite koja kurirska služba vam odgovara.

Ukoliko još uvek nemate bar 10 pozitivnih ocena, zbog nekoliko neprijatnih iskustava, molili bi vas da nam uplatite cenu kupljenog predmeta unapred.

Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili jednom nedeljno zavisno od lokacije prodatog predmeta.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
Ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu.
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici, manji broj u Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile donete, a ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu da ne bi doslo do neprijatnosti). U krajnjem slučaju mogu biti poslate i poštom u Novi Sad i stižu za jedan dan.

U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici na našoj adresi ili u okolini po dogovoru. Dostava na kućnu adresu u Novom Sadu putem kurira 350 dinara.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu, zavisno od njene težine, može biti od 133-200 din. Slanje vise knjiga u paketu težem od 2 kg 250-400 din. Za cene postexpressa ili drugih službi se možete informisati na njihovim sajtovima.
http://www.postexpress.rs/struktura/lat/cenovnik/cenovnik-unutrasnji-saobracaj.asp

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po vašim prijateljima/rodbini ili poštom. U Beč idem jednom godišnje pa ako se podudare termini knjige mogu doneti lično. Skuplje pakete mogu poslati i po nekom autobusu, molim vas ne tražite mi da šaljem autobusima knjige manje vrednosti jer mi odlazak na autobusku stanicu i čekanje prevoza pravi veći problem nego što bi koštala poštarina za slanje kao mali paket preko pošte.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

Ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine, osim kada je očigledno naša greška u pitanju.

Predmet: 40025423
MAKS HAVELAAR ILI NIZOZEMSKA TRGOVAČKA KOMPANIJA PRODAJE NA DRAŽBI KAVU
multatuli - eduard douwes dekker

Format: 20x15 cm
Broj stranica: 330
Uvez: tvrdi
Godina izdanja: 1946
Izdavač: Matica hrvatska, Zagreb
Preveo(la): Ivo Hergešić

retko u ponudi

`Maks Havelaar` prvi put izlazi 1859. godine kojum Multatuli iznosi svoje doživljaje i bori se za svoje ideje društvenih reformi.


1946.

prevod Ivo Hergešić

Eduard Douwes Dekker


Eduard Dauves Deker (hol. Eduard Douwes Dekker, 2. mart 1820 - 19. februar 1887) poznatiji pod književnim pseudonimom Multatuli, smatra se jednim od najznačajnijih nizozemskih pisaca. Poznat je po romanu „Maks Havelar - Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva” (hol. Max Havelaar, De koffij-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappij, 1860) u kom je oštro osudio socijalne nepravde holandske kolonijalne uprave.[1] Roman je proglašen za najznačajnije literarno ostvarenje na nizozemskom govornom području. Preveden je na 42 jezika, a indonežanski pisac Pramuđa Ananta Tur ga je 1999. u Njujork Tajmsu opisao kao ,,knjigu koja je ubila kolonijalizam’’.

Eduard Dauves Deker
Eduard Douwes Dekker - 001.jpg
Eduard Dauves Deker
Nadimak
Multatuli
Datum rođenja
2. mart 1820.
Mesto rođenja
Amsterdam
Ujedinjena Kraljevina Nizozemska
Datum smrti
19. februar 1887. (66 god.)
Mesto smrti
Ingelhajm na Rajni
Nemačko carstvo
Najvažnija dela
Maks Havelar - Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva
Biografija Uredi

Eduard Dauves Deker je rođen u Amsterdamu. Njegova majka Sitske Klejn je bila domaćica poreklom iz Amelanda, a otac Engel Dauves Deker bio je kapetan na brodu.

Pohađao je latinsku školu u Singelu. Otac je želeo da postane ministar, međutim napušta školu tri godine kasnije bez diplome i zapošljava se u tekstilnoj firmi. [2]1838. godine odlazi sa ocem u Bataviju, u Holandsku Indiju (sadašnja Indonezija) i tamo započinje činovničku karijeru. [3]

10. aprila 1846. godine, Dauves Deker stupa u brak sa Tinom van Vejnbergen sa kojom dobija dvoje dece: sina Edu 1854. godine i ćerku Noni 1857. Dauves Deker je pored svoje žene imao i puno ljubavnica, pogotovo nakon povratka u Holandiju i početka književne karijere.

Zvaničnik u Holandskoj istočnoj Indiji Uredi


Eduard Dauves Deker
Dauves Deker je 12. oktobra 1842. godine imenovan za upravnika okruga Natala na zapadnoj obali Sumatre. Međutim, pod njegovom upravom došlo je do manjka novca zbog čega je dobio ukor od guvernera zapadne obale Sumatre, a kasnije je i suspendovan.

Nije dokazano da je Dauves Deker u potpunosti bio odgovoran za manjak novca. Zbog učešća u lokalnim sukobima, nije imao vremena da se bavi finansijama. Prema onome što je opisano u knjizi ,,Maks Havelar”, deficit datira pre njegovog dolaska i nastao je zbog lošeg rukovodstva i administracije. Regionalni sekretar Van de Ven, koji je preuzeo upravni odbor suspendovanog Dauvesa Dekera, obavestio je guvernera da upravo Dauves Deker stoji iza svih grešaka i zanemarivanja propisa. Suspenizija je bila definitivna i Dauves Deker je premešten na Javu.

Slučaj Lebak Uredi

Nakon dolaska u Bataviju krajem 1855. godine, Dauves Deker je imenovan za zamenika guvernera provincije Lebak na Javi. Na toj funkciji je stekao uvid u suštinu kolonijalnog sistema i nemilosrdno izrabljivanje stanovništva od strane sopstvenih glavešina i kolonizatora. Smatrao je da može da dokaže da je njegovog prethodnika Karolusa otrovao regent. Dana 29. marta 1856. godine, zatražio je razrešenje dužnosti nakon što je holandska vlada Istočne Indije odbacila optužnicu protiv Karte Nata Negare, regenta okruga Lebak, koji se nemilosrdno ophodio prema stanovništvu. Ubrzo se vraća u Evropu gde je, kao običan građanin, nekoliko godina lutao po Holandiji, Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj. [4]

Nastanak i objavljivanje knjige ,,Maks Havelar” Uredi


,,Maks Havelar, Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva”
Nakon povratka u Evropu, Dauves Deker se inspirisan sopstvenim iskustvom posvetio književnom stvaralaštu. 1859. godine je u Briselu napisao knjigu ,,Maks Havelar, Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva” (nizozemski: Max Havelaar, De koffij-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappij, 1860) u kojoj je opisao dešavanja na Javi. Likom Batavusa Drohstopela, ukazao je na prototip holandskog malograđanina i hipokrite. U knjizi su takođe opisane diskusije o kolonijalizaciji kao i zvanična dokumenta kojima je Dauves Deker imao pristup dok je radio u Lebaku.

Dauves Deker je pisao knjigu u periodu od 16. septembra do 13. oktobra 1859. godine, a potom je još tri nedelje radio na završnoj verziji. Knjiga je izazvala mnoštvo kritika. Dauvesu Dekeru je obećano da će ga zaposliti u Surinamu ili Holandskim Antilima, pod uslovom da odustane od objavljivanja knjige. Međutim, objavio je knjigu.

U maju 1860. knjiga je objavljena u Amsterdamu. Kako bi oslabio političku poruku koju je Dauves Deker želeo da prenese široj javnosti, izdavač Van Lenep izmenio je godine i preimenovao sva mesta koja bi mogla da budu prepoznatljiva. Takođe je i sama knjiga bila preskupa za to vreme, što ju je učinilo dostupnom isključivo građanskoj klasi. Usledile su dve tužbe i obe je Dauves Deker izgubio 1861. godine. [5]

Reakcije o knjizi u Holandiji su se razlikovale, od šokantnog odbijanja do strastvenog divljenja. Knjiga je uprkos svemu čitana širom Evrope. Međutim, Dauves Dekera su uglavnom hvalili zbog forme i stila, a manje za slučaj Lebak i sudbinu lokalnog stanovništva. Bio je razočaran, želeo je da obnovi holandsku vladu i preuzme vodeću poziciju u holandskoj istočnoj Indiji, kako bi tamo došlo do neophodnih promena. Nakon neuspelog pokušaja, odlučuje da se potpuno posveti pisanju.[6]

Značaj njegovog rada Uredi


spomenik posvećen Eduardu Dauvesu Dekeru u Amsterdamu
Roman ,,Maks Havelar - Licitacije kafe Holandskog trgovačkog društva” proglašen je za najznačajnije literarno ostvarenje na nizozemskom govornom području, ne samo zbog angažovane tematike već i izuzetno modernog književnog postupka kojim je harmonično povezao različite stilove i žanrove.[7]

O vanvremenosti njegovog dela svedoči i činjenica da su ga izuzetno cenile mnoge generacije pisaca, počev od Generacije osamdesetih pa do savremenih autora poput Luja Paula Bona i Jana Volkersa. Njegova dela su od internacionalnog značaja. Zahvaljujući prevodima na preko 30 različitih jezika, mnogi strani pisci su bili upoznati sa njegovim delom.[8] Mnoga njegova književna dela prevedena su na nemački jezik između 1900. i 1910. godine, a neka od njih poslužila su i kao inspiracija za razvoj feminističkog pokreta u Nemačkoj. Karl Marks i Sigmund Frojd su ga veoma cenili, čak su i pokušali da čitaju njegova dela na izvornom jeziku. Roman ,,Maks Havelar’’ je tek 1996. godine preveden direktno sa holandskog na srpski jezik, a do tada je postojao samo hrvatski prevod Ive Hergešića iz 1946. preveden sa nemačkog na srpski.

Bibliografija Uredi

1859 - Geloofsbelydenis (verschenen in het vrijdenkerstijdschrift De Dageraad)

1859 - Brief aan de kiezers te Amsterdam omtrent de keuze van een afgevaardigde in verband met Indische specialiteiten en batige Saldo`s, Amsterdam, J. de Ruyter

1860 - Indrukken van den dag

1860 - Max Havelaar of de koffij-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappy

1860 - Brief aan Ds. W. Francken Azn.

1860 - Brief aan den Gouverneur-Generaal in ruste

1860 - Aan de stemgerechtigden in het kiesdistrikt Tiel

1860 - Max Havelaar aan Multatuli

1861 - Het gebed van den onwetende

1861 - Wys my de plaats waar ik gezaaid heb

1861 - Minnebrieven

1862 - Over vrijen arbeid in Nederlandsch Indië en de tegenwoordige koloniale agitatie (brochure)

1862 - Brief aan Quintillianus

1862 - Ideën I (bevat onder andere de roman De geschiedenis van Woutertje Pieterse)

1862 - Japansche gesprekken

1863 - De school des levens

1864-1865 - Ideën II

1864 - De bruid daarboven. Tooneelspel in vijf bedrijven (toneelstuk)

1865 - Bloemlezing door Multatuli, Amsterdam, R.C. Meijer, p. 1-296

1865 - De zegen Gods door Waterloo

1865 - Franse rymen

1865 - Herdrukken

1865 - Verspreide stukken (overgenomen uit de Herdrukken)

1867 - Een en ander naar aanleiding van Bosscha`s Pruisen en Nederland

1869-1870 - Causerieën

1869 - De maatschappij tot Nut van den Javaan

1870-1871 - Ideën III

1870-1873 - Millioenen-studiën

1870 - Divagatiën over zeker soort van Liberalismus

1870 - Nog eens: Vrye arbeid in Nederlandsch Indië

1871 - Duizend en eenige hoofdstukken over specialiteiten (satirische verhandeling)

1872 - Brief aan den koning

1872 - Ideën IV (bevat onder andere het toneelstuk Vorstenschool)

1873 - Ideën V

1873 - Ideën VI

1874-1877 - Ideën VII

1875 - Vorstenschool, drama in 5 bedrijven (4 drukken in 1875)

1876 - Bloemlezing door Heloïse Mimi Hamminck Schepel), Amsterdam, G.L. Funke

1887 - Onafgewerkte blaadjes

1891 - Aleid. Twee fragmenten uit een onafgewerkt blyspel (toneelstuk)

1880 - De geschiedenis van Woutertje Pieterse. Uit zijn Ideën verzameld door zijne Weduwe, 2 delen

1888-1889 - Verzamelde Werken Eerste naar tijdorde gerangschikte uitgave bezorgd door zijne weduwe (tien delen)

1919 - Bloemlezing uit Multatuli`s werken (een keur uit zijn werken, ingeleid door J. van den Berg)

1937 - Bloemlezing (verzameld en ingeleid door Julius Pée)

1950-1995 - Volledige Werken (25 delen) (redactie Garmt Stuiveling en Hans van den Bergh)

1955 - Barbertje moet hangen, Verhalen, parabelen, aforismen (verzameld en ingeleid door Garmt Stuiveling)

Reference




tags:
postkolonijalisticka knjizevnost kolonijalizam orijentalizam edvard said holandska ...

40025423 Multatuli - MAKS HAVELAAR (kolonijalizam!) 1946.

LimundoGrad d.o.o.
Vladimira Popovića 6, 11070 Novi Beograd, Srbija, 011 404 78 10

MB: 20083301
PIB: 104085073

Google play App Store Huawei App Gallery

© 2005 - 2024 LimundoGrad d.o.o

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.