Jezik: Srpski

Izabrani spisi Franka Bazalje od 1968/80 izloženi hronološkim redom od psihijatrijskog iskustva u Gorici do zakona 180

VIDICI broj 5, 1981.
Povez: mek
Broj strana: 261
Veoma dobro očuvana.

S A D R Ž A J:
- Živa reč Franka Bazalje
- Institucije nasilja
- Ideologija različitosti
- Objektivnost vlasti
- Zločini mira
- Brod koji tone
- Ludilo / Delirijum
- Kuda ide psihijatrija?
Dodatak:
- Kretanje Franka Bazalje
- Zakon 180

Italijanski psihijatar Franko Bazalja bio je jedan od onih koji su smatrali da osobi koja pati od duševnog poremećaja ne treba bolnički krevet u jednoj takvoj instituciji, već da joj treba sloboda. Verovao je da je od potrebe za psihijatrijskom dijagnozom važnija potreba da se bude shvaćen i prihvaćen, te da doktor nije taj koji leči pacijenta, već da pacijent treba da „leči” samog sebe i samostalno odlučuje o svojoj sudbini. „Ne postoje osobe koje su normalne i one koje to nisu”, govorio je, „već žene i muškarci sa svojim snagama i slabostima, a zadatak društva je da se postara za to da svako može da se oseća slobodno, niko usamljeno”.

Italijanski parlament, posle duge rasprave, izglasao je 1978. Zakon broj 180 (Zakon Bazalja). Bazalja se izborio da država zabrani zatvaranje ljudi u ludnice, kako je do tada bio običaj. Francuski filozof, Mišel Fuko pokazao je da su ograde bolnica i ludica prave granice, kojim se normalni svet služi kako bi potisnuo čak i sećanje na bolest i smrt.

Trst je postao Grad ludaka: ludaci koji su bili u bolnici gde je Bazalja radio, počeli su slobodno da se šetaju po uskim uličicama centra. Bazalja je pokušavao da integriše duševne bolesnike u društvo koje se njih odreklo. Kao lekar, on je u duševnim bolestima prepoznao te elemente koji su svedočili da u ludacima još uvek živi nešto od izgubljenog razuma i zdravlja, baš kao što se, u gomili kamena starih rimskih ruševina, mogu prepoznati bazilika ili hram.

Zakon 180 zahtevao je da društvo prihvati ludake uz pomoć državnih institucija, koje su morale da podržavaju porodice bolesnika nudeći hitnu pomoć za teške slučajeve i društvene pomoćnike.

(K-43)