ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972
Jezik: Srpski
Autor: Strani

SOLARIS - Stanislav Lem

Naslov originala: SOLARIS - Stanislav Lem
Izdavac: Bigz, Beograd
Džepna knjiga
Godina izdanja: 1972
Format: 18 x 11,5 cm.
Povez: Meki
Pismo: Latinica
Broj strana: 192



Solaris je planeta prekrivena okeanom koji predstavlja džinovski inteligentni entitet. Na orbiti iznad Solarisa nalazi se mala zemaljska kolonija, ciji se žitelji groznicavo upiru da uspostave kontakt sa mastodontskim umom što ravnodušno obitava pod njima, uopšte ne reagujuci na pokušaje ljudi da komuniciraju sa njim.

Izvestan kontakt, medutim, postoji posredstvom svojevrsnih „tamnih mrlja“ koje Solaris izvlaci iz savesti zemaljskih astronauta i materijalizuje ih kao stalni podsetnik ljudima da još nisu kadri ni za komuniciranje sa pripadnicima vlastite vrste, a kamoli sa heterogenim kosmickim razumima.

Roman dostiže kulminaciju u cinu samožrtvovanja jedne od tih „tamnih mrlja“, devojke Hari, koja se tako pokazuje ljudskija od svih „stvarnih“ ljudi.

Kontakt sa Solarisom kakav Zemljani ocekuju nikada ne biva uspostavljen i roman se okoncava beznadem glavnog junaka cija je antropomorfna optika sveta doživela potpuni krah.

Posredi je izuzetno, jedinstveno delo, koje uveliko nadrasta granice žanra i prikljucuje se matici velike književnosti, zasnivajuci svoje vrednosti ponajviše na Lemovoj sumornoj, ali umetnicki izvanredno plodotvornoj viziji covekove nesposobnosti za autenticni „prvi kontakt“.


STANISLAV LEM

Nedovoljno obavešteni ljubitelji svih kategorija naucne fantastike (književna, filmska, stripovska) uglavnom svoj omiljeni žanr vezuju za dela autora anglosaksonskog govornog podrucja, što je svakako posledica agresivne reklame koja ima za cilj da proda novi proizvod (u ovom slucaju manje ili više uspeli umetnicki rad). Medutim, naucna fantastika „uspeva” i u drugim zemljama (Francuska, Poljska, Rusija, Japan) i to vrlo uspešeno. Jedan od sjajnih primera ove tvrdnje je i poljski književnik Stanislav Lem (1921), pisac ciji su izvanredni romani i vrhunska erudicija probili ideološke blokade i zasenili americku publiku (toliko da je jedno vreme „proturana” prica da se iza ovog imena, u stvari, krije mocni kompjuter Lunar Edžcursion Module - LEM).

Neki potpuno argumentovani stavovi iz njegove studije “Fantastika i futurologija” (1973), pre svih da je americka proza 1950-tih i 1960-tih “beznadežan slucaj sa izuzecima” od „celih” jedan odsto produkcije, toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta pocasnog clana “Udruženja americkih pisaca naucne fantastike” i stavili na crnu listu nepoželjnih. Koju godinu kasnije, zalaganjem nekolicine autora na celu sa Ursulom Legvin, Lemu je vraceno clanstvo, što znaci da su i njegove tvrdnje priznate, a publika je ponovo mogla da uživa u njegovim romanima i pricama.

Lem je svoje prvo delo “Covek sa Marsa” objavio 1946. godine, a medu 30-tak knjiga najpoznatije su humoristicka zbirka “Zvezdani dnevnici IljonaTihog” (1957), zbirka “Invazija sa Aldebarana” (1959), sumorna vizija buducnosti Zemlje u “Memoarima pronadenim u kadi” (1961), zatim ingeniozna prica o (ne)spremnosti coveka da se vine u svemir i suoci sa sopstvenim mracnim stranama u romanu “Solaris” (1961), pa blistava vizija sukoba ljudske i mašinske civilizacije u “Nepobedivom” (1964), groteska o androidima “Kiberijada” (1965), studija o nesposobnosti da se shvate poruke iz svemira u “Glasu gospodara” (1968), impozantno docaran susret sa vanzemaljskom civilizacijom u “Fijasku” (1986).

Lem je objavio i knjigu “Summa tehnologiae”(1964) u kojoj se bavi nekim aspektima buduceg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije) i koja je nezaobilazna literatura svakog ozbiljnijeg citaoca naucne fantastike, te studije “Filozofija slucaja - književnost u svetlu empirije” (1968) i pomenutu “Fantastiku i futurologiju” u kojim se bavi teorijom književne recepcije i recenzije. Lemova dela, u rasponu od humora, groteske do intrigantnih problematizovanja ljudske prirode i civilizacije, dokaz su velikih potencijala naucne fantastike koje mogu spoznati i iskoristiti samo vanredno talentovani pisci, kojima on definitivno pripada.



***Ocuvano***