pregleda

Zoran Živković: ENCIKLOPEDIJA NAUČNE FANTASTIKE 1-2


Cena:
7.999 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan sa vidljivim znacima korišćenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

masiv (943)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 1394

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Зоран Живковић: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ 1-2
Издавач: ПРОСВЕТА, Београд, 1990.год.
Тврди повез, заштитни омот, 464+472 стране, илустровано, латиница, 27цм.
Очувано као на фотографијама- заштитни омоти понегде зацепљени, али унутрашњост је сасвим пристојна (заштитни омоти су у међувремену санирани, па је стање још боље.
КАПИТАЛНО ДЕЛО.
`Зоран Живковић (Београд, 5. октобар 1948) српски је писац, књижевни теоретичар и преводилац.

Један је од најпревођенијих српских књижевника. Прозне књиге су му вишеструко награђиване у земљи и свету, адаптиране у драмске облике и добиле су значајну међународну критичку рецепцију. Добитник је Светске награде за фантастику 2003. године.[1] Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Биографија
Дипломирао је 1973. на групи за Општу књижевност с теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је 1979. и докторирао 1982. године.

У раздобљу 1973-1993. створио је значајно дело у науци о књижевности, уређивању, издаваштву и преводилаштву, укључујући и капиталне пројекте попут алманаха Андромеда, библиотека „Кентаур“ и „Поларис“, ауторских научних монографија и Енциклопедије научне фантастике.[2]

Књижевно дело

Зоран Живковић у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић 27. фебруара 2019.
Као прозаиста дебитовао је 1993. године романом Четврти круг за који је добио награду „Милош Црњански“. Сабрана прозна дела у по два тома на српском и енглеском (Романи и Немогуће приче) објављена су му 2009-2010. у издању Завода за уџбенике.

Живковић је један од најпревођенијих савремених српских књижевника. До 2013. године објављено је 70 издања његових дела на страним језицима. Књиге су му изишле у САД (Временски дарови, два издања, Књига/Писац, Четврти круг, Скривена камера, Седам додира музике, Кораци кроз маглу, Немогући сусрети), Енглеској (Немогуће приче, Дванаест збирки и чајџиница, Последња књига, Мост, Писац/Књига/Читатељка, Немогуће приче 2, Есхерове петље, Писац у најам), Италији (Последња књига, Библиотека, Седам додира музике, Писац у најам, Нађи ме), Португалији (Библиотека, два издања, Последња књига, Писац у најам, Седам додира музике), Немачкој (Скривена камера, Последња књига, Немогући роман), Шпанији (Немогуће приче, Књига/Писац, Скривена камера), Француској (Писац у најам), Данској (Библиотека), Грчкој (Књига), Швајцарској (Читатељка), Холандији (Последња књига), Јапану (на јапанском – Чајџиница; на енглеском – Библиотека, Вагон, Четири приче до краја, Читатељка и Амаркорд), Јужној Кореји (Књига, Последња књига, Библиотека), Бразилу (Последња књига), Турској (Временски дарови, Библиотека, Немогући сусрети), Русији (Четврти круг), Чешкој (Временски дарови), Пољској (Библиотека, Амаркорд), Бугарској (Седам додира музике, Четврти круг), Украјини (Дванаест збирки и чајџиница), Словенији (Четврти круг, Мост, Библиотека, Читатељка, Амаркорд, Последња књига, Писац у најам, Кораци кроз маглу, Дванаест збирки и чајџиница) и Хрватској (Временски дарови, Немогући сусрети, Седам додира музике, Библиотека, Последња књига).
Живковићев роман Пет дунавских чуда изворно је изишао као петотомно издање на пет језика: српском, енглеском, немачком, словачком и мађарском.
Приче су му објављене у антологијама и часописима у САД, Енглеској, Јапану, Пољској, Финској, Данској, Француској и Мађарској.
Драматизације
Према Живковићевим причама `Воз` (Немогући сусрети) и `Хотелска соба` (Четири приче до краја) редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је играни филм Два који је имао премијеру на Фесту 2007. године. Исти редитељ екранизовао је и Живковићеву причу `Исповедаоница` (Немогући сусрети) која је приказана на београдском Фестивалу краткометражних филмова (2007).
Две Живковићеве приче емитоване су на програму британског радија БиБиСи: `Воз` (2005) и `Будилник на сточићу` (2007).
Телевизија Студио Б емитовала је ТВ серију `Сакупљач` снимљену према Живковићевом циклусу `Дванаест збирки` (Дванаест збирки и чајџиница).
Телевизијска емисија РТБ из 1984. `Звездани екран` настала је по његовој истоименој монографији.
Критички пријем
Живковићево дело је високо вредновано и вишеструко награђивано у међународним оквирима. Угледни амерички књижевни часопис Светска књижевност данас /World literature today/ објавио је 2011. темат о Живковићевој прози. Његова дела изучавају се и на северноамеричким универзитетима. Професор Ралф Богерт, с Универзитету у Торонту (Канада), укључио је Четврти круг у курс о савременом европском роману, док професор Џефри Стејделмен, с универзитета у Бафалу (САД), тумачи Седам додира музике у оквиру семинара `Музичке теме у краткој прози`.
Награде и признања
Живковићева књига Библиотека је 2003. године добила Светску награду за фантастику /World Fantasy Award/ у категорији новела. Добитник је и награде `Милош Црњански` за Четврти круг (1994), награде `Исидора Секулић` за Мост (2007), који је такође увршћен у ужи избор за Нинову награду критике за роман године 2006 (претходно је, 1997, у ужем избору био и роман мозаик Временски дарови), као и награде `Стефан Митров Љубиша` (2007) за укупно прозно стваралаштво. Романи Књига (2004), Библиотека (2005), Скривена камера (2007), Есхерове петље (2010) и Пет дунавских чуда (2011) номиновани су за једно од најпрестижнијих европских литерарних признања – `Међународну даблинску књижевну награду ИМПАК`. Роман мозаик Дванаест збирки номинован је за награду `Ширли Џексон` (2008) и за награду `Британског друштва за фантастику` (2008).
Библиографија
Проза
Четврти круг (1993)
Временски дарови (1997)
Писац (1998)
Књига (1999)
Немогући сусрети (2000)
Седам додира музике (2001)
Библиотека (2002)
Кораци кроз маглу (2003)
Скривена камера (2003)
Вагон (2004)
Четири приче до краја (2004)
Дванаест збирки и чајџиница (2005)
Мост (2006)
Читатељка (2006)
Амаркорд (2007)
Последња књига (2007)
Есхерове петље (2008)
Писац у најам (2009)
Пет дунавских чуда (2011)
Нађи ме (2012)
Ерор на Филолошком факултету, приређивач (2012)[5]
Зборник мртвих (2015)
Тумач фотографија (2016)
Бела Соба (2021)
Монографије
Савременици будућности (1983)
Звездани екран (1984)
Први контакт (1985)
Енциклопедија научне фантастике I-II (1990)
Огледи о научној фантастици (1995)
О жанру и писању (2010)
Писац од глине (2013)
Challenges of Fantastika (2013)

Уплату треба обавити на Пошти, на мој број телефона (ПостНет), који ће купац добити након извршене куповине. Уплаћује се цена књиге + трошкови поштарине (најчешће шаљем као `препоручену тисковину`, јер пошиљка стигне за исто време као и код `брзе поште`, а јефтиније је. Наравно,поштоваћу жељу купца који инсистира на неком другом виду слања.)
Пошиљку шаљем, након проверене уплате, у најкраћем року.
НЕ ШАЉЕМ ВАН СРБИЈЕ.
Лично преузимање се односи на реон Грбавице, код Лиманске пијаце. Ако сам у могућности, прихватићу и другу локацију.

Predmet: 75422169
Зоран Живковић: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ 1-2
Издавач: ПРОСВЕТА, Београд, 1990.год.
Тврди повез, заштитни омот, 464+472 стране, илустровано, латиница, 27цм.
Очувано као на фотографијама- заштитни омоти понегде зацепљени, али унутрашњост је сасвим пристојна (заштитни омоти су у међувремену санирани, па је стање још боље.
КАПИТАЛНО ДЕЛО.
`Зоран Живковић (Београд, 5. октобар 1948) српски је писац, књижевни теоретичар и преводилац.

Један је од најпревођенијих српских књижевника. Прозне књиге су му вишеструко награђиване у земљи и свету, адаптиране у драмске облике и добиле су значајну међународну критичку рецепцију. Добитник је Светске награде за фантастику 2003. године.[1] Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Биографија
Дипломирао је 1973. на групи за Општу књижевност с теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је 1979. и докторирао 1982. године.

У раздобљу 1973-1993. створио је значајно дело у науци о књижевности, уређивању, издаваштву и преводилаштву, укључујући и капиталне пројекте попут алманаха Андромеда, библиотека „Кентаур“ и „Поларис“, ауторских научних монографија и Енциклопедије научне фантастике.[2]

Књижевно дело

Зоран Живковић у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић 27. фебруара 2019.
Као прозаиста дебитовао је 1993. године романом Четврти круг за који је добио награду „Милош Црњански“. Сабрана прозна дела у по два тома на српском и енглеском (Романи и Немогуће приче) објављена су му 2009-2010. у издању Завода за уџбенике.

Живковић је један од најпревођенијих савремених српских књижевника. До 2013. године објављено је 70 издања његових дела на страним језицима. Књиге су му изишле у САД (Временски дарови, два издања, Књига/Писац, Четврти круг, Скривена камера, Седам додира музике, Кораци кроз маглу, Немогући сусрети), Енглеској (Немогуће приче, Дванаест збирки и чајџиница, Последња књига, Мост, Писац/Књига/Читатељка, Немогуће приче 2, Есхерове петље, Писац у најам), Италији (Последња књига, Библиотека, Седам додира музике, Писац у најам, Нађи ме), Португалији (Библиотека, два издања, Последња књига, Писац у најам, Седам додира музике), Немачкој (Скривена камера, Последња књига, Немогући роман), Шпанији (Немогуће приче, Књига/Писац, Скривена камера), Француској (Писац у најам), Данској (Библиотека), Грчкој (Књига), Швајцарској (Читатељка), Холандији (Последња књига), Јапану (на јапанском – Чајџиница; на енглеском – Библиотека, Вагон, Четири приче до краја, Читатељка и Амаркорд), Јужној Кореји (Књига, Последња књига, Библиотека), Бразилу (Последња књига), Турској (Временски дарови, Библиотека, Немогући сусрети), Русији (Четврти круг), Чешкој (Временски дарови), Пољској (Библиотека, Амаркорд), Бугарској (Седам додира музике, Четврти круг), Украјини (Дванаест збирки и чајџиница), Словенији (Четврти круг, Мост, Библиотека, Читатељка, Амаркорд, Последња књига, Писац у најам, Кораци кроз маглу, Дванаест збирки и чајџиница) и Хрватској (Временски дарови, Немогући сусрети, Седам додира музике, Библиотека, Последња књига).
Живковићев роман Пет дунавских чуда изворно је изишао као петотомно издање на пет језика: српском, енглеском, немачком, словачком и мађарском.
Приче су му објављене у антологијама и часописима у САД, Енглеској, Јапану, Пољској, Финској, Данској, Француској и Мађарској.
Драматизације
Према Живковићевим причама `Воз` (Немогући сусрети) и `Хотелска соба` (Четири приче до краја) редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је играни филм Два који је имао премијеру на Фесту 2007. године. Исти редитељ екранизовао је и Живковићеву причу `Исповедаоница` (Немогући сусрети) која је приказана на београдском Фестивалу краткометражних филмова (2007).
Две Живковићеве приче емитоване су на програму британског радија БиБиСи: `Воз` (2005) и `Будилник на сточићу` (2007).
Телевизија Студио Б емитовала је ТВ серију `Сакупљач` снимљену према Живковићевом циклусу `Дванаест збирки` (Дванаест збирки и чајџиница).
Телевизијска емисија РТБ из 1984. `Звездани екран` настала је по његовој истоименој монографији.
Критички пријем
Живковићево дело је високо вредновано и вишеструко награђивано у међународним оквирима. Угледни амерички књижевни часопис Светска књижевност данас /World literature today/ објавио је 2011. темат о Живковићевој прози. Његова дела изучавају се и на северноамеричким универзитетима. Професор Ралф Богерт, с Универзитету у Торонту (Канада), укључио је Четврти круг у курс о савременом европском роману, док професор Џефри Стејделмен, с универзитета у Бафалу (САД), тумачи Седам додира музике у оквиру семинара `Музичке теме у краткој прози`.
Награде и признања
Живковићева књига Библиотека је 2003. године добила Светску награду за фантастику /World Fantasy Award/ у категорији новела. Добитник је и награде `Милош Црњански` за Четврти круг (1994), награде `Исидора Секулић` за Мост (2007), који је такође увршћен у ужи избор за Нинову награду критике за роман године 2006 (претходно је, 1997, у ужем избору био и роман мозаик Временски дарови), као и награде `Стефан Митров Љубиша` (2007) за укупно прозно стваралаштво. Романи Књига (2004), Библиотека (2005), Скривена камера (2007), Есхерове петље (2010) и Пет дунавских чуда (2011) номиновани су за једно од најпрестижнијих европских литерарних признања – `Међународну даблинску књижевну награду ИМПАК`. Роман мозаик Дванаест збирки номинован је за награду `Ширли Џексон` (2008) и за награду `Британског друштва за фантастику` (2008).
Библиографија
Проза
Четврти круг (1993)
Временски дарови (1997)
Писац (1998)
Књига (1999)
Немогући сусрети (2000)
Седам додира музике (2001)
Библиотека (2002)
Кораци кроз маглу (2003)
Скривена камера (2003)
Вагон (2004)
Четири приче до краја (2004)
Дванаест збирки и чајџиница (2005)
Мост (2006)
Читатељка (2006)
Амаркорд (2007)
Последња књига (2007)
Есхерове петље (2008)
Писац у најам (2009)
Пет дунавских чуда (2011)
Нађи ме (2012)
Ерор на Филолошком факултету, приређивач (2012)[5]
Зборник мртвих (2015)
Тумач фотографија (2016)
Бела Соба (2021)
Монографије
Савременици будућности (1983)
Звездани екран (1984)
Први контакт (1985)
Енциклопедија научне фантастике I-II (1990)
Огледи о научној фантастици (1995)
О жанру и писању (2010)
Писац од глине (2013)
Challenges of Fantastika (2013)
75422169 Zoran Živković: ENCIKLOPEDIJA NAUČNE FANTASTIKE 1-2

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.