Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Prota Mateja Nenadović
Izdavač: Rad
Broj strana: 359
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd sa omotom

Prota Matija Nenadović ili prota Mateja Nenadović (Brankovina, 26. februar 1777 — Valјevo, 11. decembar 1854) je bio vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, prvi predsednik Pravitelјstvujuščeg sovjeta i diplomata. Bio je sin kneza Alekse Nenadovića, pogublјenog u Seči knezova. Sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valјevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turskom i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte srpskih ustanika sa stranim državama. Nјegovi „Memoari”, pored književne vrednosti, predstavlјaju i dragocen dokument vremena.

Memoari Prote Mateje Nenadovića predstavljaju jedno u nizu svedočanstava o teškoj i bezizlaznoj sudbini srpskog naroda pod turskom vlašću. Istorijska osnova – vreme pred Prvi srpski ustanak, poslužila je Proti da ličnost svog oca Alekse Nenadovića prikaže kroz kontekst sudbonosnih događaja. Takođe, kroz njegove osobine i dostojanstveno držanje u trenutku suočavanja sa smrću, stvoren je ideal srpske čestitosti, hrabrosti, ljudske postojanosti uprkos stradalništvu. Za tumačenje događaja i ličnosti o kojima Prota govori, važno je paralelno posmatrati dva naroda, dve vere i kulture. U tom kontekstu posebno se izdvaja način na koji se opisuju Turci. Oni su u Memoarima prikazani kao lukav narod, koji ne bira sredstva da bi ostavio svoj cilj. Na prvom mestu, takav je i Fočić Mehmed-aga, svirepi predstavnik sile i moći. O njegovoj ličnosti najviše svedoče samovoljno ponašanje, neispunjavanje datog obećanja, lukavi planovi kojima se služi, a najzad i bezosećajnost, sujeta i strah iz koga se rađa svirepost.

Ovo izdanje `Memoara` prati predgovor Vladimira Dedijera.