ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Neurologija
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Povez: B5 broširan
Broj strana: 417
Autor: Filip Milošević

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Anatomija prvog kranijalnog nerva
– nervus olfactorius
(CN I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Anatomija drugog kranijalnog nerva
– nervus opticus
(CN II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Anatomija trećeg kranijalnog nerva
- nervus oculomotorius
(CN III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Anatomija četvrtog kranijalnog nerva
– nervus trochlearis
(CN IV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Anatomija petog kranijalnog nerva
– nervus trigeminus
(CN V) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Anatomija šestog kranijalnog nerva
– nervus abducens
(CN VI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Anatomija sedmog kranijalnog nerva
– nervus facialis
(CN VII) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Sadržaj
6
Dr Filip Milošević
Anatomija osmog kranijalnog nerva
– nervus vestibulocochlearis
(CN VIII) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
Anatomija devetog kranijalnog nerva
– nervus glossopharyngeus
(CN IX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
Anatomija desetog kranijalnog nerva
– nervus vagus
(CN X) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
Anatomija jedanaestog kranijalnog nerva
– nervus accessorius
(CN XI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356
Anatomija dvanaestog kranijalnog nerva
– nervus hypoglossus
(CN XII) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381
Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381
7
Broj 12 je jedan od najčešće prisutnih i najsnažnije simbolički obojenih brojeva u
ljudskoj istoriji. Njegovo prisustvo je zabeleženo u mnogim civilizacijama, religijama, filozofskim školama, ali i u svakodnevnom životu kroz prirodne i kalendarske
cikluse. Ovaj broj se često povezuje sa redom, celovitošću, ravnotežom i duhovnom
organizacijom.
1. Broj 12 u hrišćanstvu: Dvanaest apostola
U hrišćanskoj tradiciji, broj 12 ima izuzetno važnu ulogu. Isus Hrist izabira dvanaest
apostola, koji su njegovi najbliži sledbenici i učenici. Ovi apostoli su bili osnovna
jezgra hrišćanske misije nakon Isusove smrti i vaskrsenja.
Dvanaest apostola su: Petar, Andrej, Jakov Zebedejev, Jovan, Filip, Vartolomej,
Toma, Matej, Jakov Alfejev, Juda Tadej, Simon Revnitelj i Juda Iskariotski (kasnije
zamenjen Matejom nakon izdaje i smrti).
Broj 12 ovde simbolizuje duhovnu puninu i organizaciju crkve, što se direktno
nadovezuje na starozavetnu simboliku Izraelskih plemena.
2. Dvanaest plemena Izraela
U judaizmu, broj 12 ima koren u 12 sinova Jakova, koji postaju osnivači 12 izraelskih
plemena. Ova plemena predstavljaju osnovu izraelske nacije i njenog religijskog i
društvenog uređenja.
Ova organizacija na 12 delova govori o božanskom redu i harmoničnom ustrojstvu naroda koji je izabran da nosi svetu tradiciju.
3. Dvanaest imama u islamu (šiizam)
U šiitskom islamu, naročito u dvanestničkom šiizmu (imamija), postoji verovanje
u dvanaest imama, naslednika poslanika Muhameda, koji su ne samo politički već i
Uvod
8
Dr Filip Milošević
duhovni vođe zajednice. Prvi među njima je Imam Ali, a dvanaesti, poznat kao Imam
Mahdi, prema verovanju se krije i treba da se vrati kao Mesija.
Ovaj koncept simbolizuje duhovni kontinuitet, red i pravovernost, te daje čvrstu
hijerarhijsku osnovu verskom učenju.
4. Broj 12 u antičkoj filozofiji: Sokrat i Pitagorejci
Iako postoji mogucnost (signifikantna) da je Sokrat za zivota imao vise od 12 učenika,
dvanaestorica su naistaknutiji, poput Konfucijevih 12 sledbenika, ali simbolika broja 12
se takodje snažno vezuje za Pitagorejsku školu, koja je broj 12 smatrala savršenim zbog
njegovih matematičkih osobina: može se deliti sa 2, 3, 4 i 6. Pitagorejci su verovali da svet
funkcioniše prema numeričkoj harmoniji, i broj 12 se smatrao brojem kosmičkog reda.
Takođe, antičke misterijske religije i astrologija takođe uvrštavaju broj 12 u svoje
sisteme verovanja (npr. 12 znakova Zodijaka).
5. Dvanaest olimpskih bogova
U starogrčkoj religiji postojalo je dvanaest glavnih bogova sa Olimpa, koji su činili
božanski panteon. Među njima su: Zevs, Hera, Posejdon, Demetra, Apolon, Artemida,
Ares, Afrodita, Hefest, Hermes, Atena i Hestija (ili Dionis, zavisno od verzije).
Broj 12 ovde predstavlja božanski poredak, stabilnost vlasti i harmoničan odnos
među silama univerzuma.
6. Dvanaest trudova Herkula
U grčkoj mitologiji, Herkul (Herakle) mora da izvrši 12 nadljudskih zadataka, koje
mu nameće kralj Euristej, kako bi se iskupio za grehe. Svaki trud simbolizuje jednu
životnu borbu, iskušenje i pobedu nad smrtnom prirodom.
Ovde broj 12 označava put iskušenja i duhovnog usavršavanja, sve do uzdizanja
na božanski nivo.
7. Dvanaest meseci u godini
Naš kalendar sastoji se od 12 meseci, što potiče još iz vremena Rimskog carstva
i prilagođavanja lunarnog i solarnog kalendara. Broj 12 ovde simbolizuje cikličnu
prirodu vremena, ravnotežu između godišnjih doba i racionalnu podelu godine.
Kao takav, broj 12 je merna jedinica prirodnog toka vremena. U mnogim kulturama
meseci su se slavili kao božanstva ili nosioci duhovnih značenja. U astrologiji, nebo je
podeljeno na 12 znakova Zodijaka, koji obuhvataju celokupan ciklus Sunca kroz godinu. Svaki znak predstavlja određeni arhetipski princip, energiju i osobinu, i u mnogim
kulturama (od Vavilona do Grčke) ova podela je imala i religijski i filozofski značaj. Broj
12 u ovom kontekstu simbolizuje kosmičku celinu i univerzalne principe. U zapadnoj
astrologiji, pored 12 znakova, postoji i 12 kuća, koje predstavljaju različite aspekte života:
9
Kranijalna neuroanatomija – arhitektura dvanaest parova
1. Identitet
2. Finansije
3. Komunikacija
4. Dom i porodica
5. Ljubav i kreativnost
6. Zdravlje i svakodnevica
7. Partnerstva
8. Smrt i transformacija
9. Putovanja i filozofija
10. Karijera
11. Prijateljstva
12. Nesvesno i duhovnost
8. Dvanaest sati na satu – simbol dnevne celine
Podela dana na 2 x 12 sati potiče iz starog Egipta i Mesopotamije. Ova podela omogućava jasnu organizaciju dnevnih i noćnih aktivnosti, a broj 12 je korišćen jer je
praktičan za deljenje na jednake delove (1, 2, 3, 4, 6).
Kao takav, broj 12 postaje osnovna jedinica vremena i ritma.
9. Dvanaest tablica rimskog prava
U starom Rimu, Zakon dvanaest tablica bio je prvi pokušaj da se rimsko pravo sistematizuje i javno objavi. Bio je postavljen na javnom mestu, dostupan svim građanima.
Ovaj primer ukazuje na to da broj 12 može simbolizovati pravni poredak i socijalnu pravdu.
10. Broj 12 u hrišćanskoj eshatologiji – Novi Jerusalim
U biblijskoj knjizi Otkrivenja (Apokalipsi), Novi Jerusalim – božanski grad koji se
spušta s neba u poslednjim vremenima – opisan je sa izrazitom simbolikom broja
12. Grad ima:
• 12 kapija (po tri sa svake strane sveta),
• 12 anđela na kapijama,
• 12 temelja sa imenima 12 apostola,
• 12 dragih kamenova koji ukrašavaju temelje.
Ovde broj 12 simbolizuje nebeski red, savršenost i duhovno ispunjenje. Novi Jerusalim je idealna vizija sveta u kojem je božanska harmonija konačno uspostavljena.
11. Broj 12 u nordijskoj mitologiji – bogovi Asgarda
U nordijskom panteonu, Asgardskih bogova ima tačno dvanaest glavnih božanstava u
nekim izvorima (kao što su Eda i Heimskringla Snorija Sturlusona). Tu spadaju bogovi po-
10
Dr Filip Milošević
put Odina, Tora, Frig, Hoda, Bragija i drugih. Ova struktura ukazuje na uređen kosmički
poredak među bogovima koji imaju specifične funkcije u odnosu na ljude i svet.
13. Broj 12 u kineskoj kulturi – 12 životinja zodijaka
U kineskoj astrologiji postoji 12 znakova, svake godine dodeljen je jedan od sledećih
znakova: pacov, bik, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, ovca, majmun, petao, pas i svinja.
Svaki od znakova se ponavlja u dvanaestogodišnjem ciklusu. Ovaj broj je simbol
ciklusa života, sreće, karme i ponavljanja. Smatra se da osoba rođena u određenoj
godini nosi osobine tog znaka.
14. Broj 12 u alhemiji i ezoteriji
U zapadnoj ezoterijskoj tradiciji (hermetizam, alhemija, kabala), broj 12 se često
pojavljuje kao savršeni broj poretka. On simbolizuje:
• 12 osnovnih principa univerzuma,
• 12 energetskih centara (prethodnici čakri u nekim tradicijama),
• 12 duhovnih stepena razvoja (u rozenkrojcerskoj simbolici).
U alhemiji, 12 znakova Zodijaka se povezuju sa metalima, planetama i duhovnim
osobinama, čime ovaj broj postaje ključ za razumevanje unutrašnje transformacije.
Broj 12 u medicini i ljudskoj anatomiji
U medicini, broj 12 ima važnu ulogu u nekoliko ključnih anatomskih, neuroloških i funkcionalnih sistema ljudskog organizma. Njegova prisutnost u strukturama tela svedoči o
prirodnoj podeli i organizaciji koja omogućava efikasno funkcionisanje ljudskog tela.
14. Dvanaest torakalnih pršljenova (T1–T12)
Kičmeni stub je podeljen na nekoliko delova, od kojih torakalni (grudni) deo sadrži
12 pršljenova. Ti pršljenovi su numerisani kao T1 do T12 i nalaze se između vratnih
i lumbalnih pršljenova.
Oni formiraju osnovu grudnog koša i povezani su sa 12 pari rebara, što je još
jedna pojava broja 12 u anatomiji (vidi sledeću tačku).
Torakalni deo kičme ima ulogu:
• u zaštiti vitalnih organa (srca, pluća),
• u pokretima trupa,
• i u prenošenju nervnih impulsa iz kičmene moždine kroz torakalne spinalne nerve.
15. Dvanaest pari rebara
Ljudsko telo ima 12 pari rebara, odnosno ukupno 24 rebra koja formiraju grudni
koš (toraks). Rebra su povezana sa torakalnim pršljenovima i grudnom kosti, i štite
srce, pluća i druge vitalne organe u grudnoj duplji.
11
Kranijalna neuroanatomija – arhitektura dvanaest parova
Raspodela rebara:
• Prvih 7 pari: prava rebra – direktno vezana za grudnu kost.
• Sledeća 3 para (8–10): lažna rebra – indirektno vezana.
• Zadnja 2 para (11–12): plutajuća rebra – nisu vezana za grudnu kost.
Prisustvo tačno 12 pari rebara u oba pola (muško i žensko) je biološki standard,
suprotno pogrešnom verovanju (izvornom iz nekih verskih interpretacija) da muškarci
imaju jedno rebro manje.
16. Dvanaest parova grudnih (torakalnih) nerava
Iz svakog od 12 torakalnih pršljenova izlazi jedan par spinalnih nerava, koji inervišu:
• mišiće trupa,
• međurebarne mišiće,
• kožu toraksa i abdomena,
• dijafragmu (delimično).
Ovi nervi igraju ključnu ulogu u pokretima disanja i refleksima, ali i u prenosu bola
(npr. kod šindre – herpes zoster napada torakalne nerve duž dermatomskih linija).
17. Dvanaest sistema u savremenim klasifikacijama
U nekim sistematizacijama ljudske fiziologije i anatomije koristi se podela na 12
osnovnih funkcionalnih sistema, iako ovo može varirati:
1. Kardiovaskularni
2. Respiratorni
3. Nervni
4. Endokrini
5. Digestivni
6. Urinarni
7. Reproduktivni
8. Mišićni
9. Skeletni
10. Limfni
11. Imunološki
12. Integumentarni (koža, kosa, nokti)
Ova podela je korisna u učenju medicine i sistematskom pristupu ljudskom telu.
18. Broj 12 u farmaciji i doziranjima
U farmaciji, broj 12 se javlja kao:
• Standardna veličina blister pakovanja (npr. 12 tableta ili kapsula).
• 12-satna doza: mnogi lekovi (antibiotici, analgetici, antiepileptici) se doziraju
na svakih 12 sati, čime se postiže optimalan nivo leka u krvi.
12
Dr Filip Milošević
Takođe, biološki poluživot nekih lekova vodi ka pravilnim dvanaestočasovnim
intervalima primene. U medicini, broj 12 se ne koristi simbolički, već funkcionalno,
strukturno i sistematski. Njegovo prisustvo u anatomiji (npr. 12 kranijalnih nerava,
12 torakalnih pršljenova i 12 pari rebara) ukazuje na evolutivni i biološki standard
organizacije tela. Takođe, kroz sistemske klasifikacije i farmakološku praksu, broj
12 pokazuje praktičnu vrednost u lečenju, dijagnostici i edukaciji. U tom smislu,
može se reći da broj 12 u medicini simbolizuje biološki poredak, optimalnu podelu i
funkcionalnu simetriju – ne nužno iz duhovnih, već iz prirodnih i naučnih razloga.
Glavno, za kraj, ili za pocetak, dvanaest pari Kojima komuniciramo sa svetom, i
Kojima svet komunicira sa nama. Devetnaesti (nije trebalo biti vise od 12 primera, ali
avaj, moglo je I brojnije) po redu, prvi I jedini u stranicama koje pretstoje:
19. Dvanaest kranijalnih (lobanjskih) nerava
Jedan od najvažnijih primera upotrebe broja 12 u medicini jeste prisustvo dvanaest
parova kranijalnih nerava, koji izlaze direktno iz mozga (najčešće iz moždanog stabla), za razliku od ostalih nerava koji izlaze iz kičmene moždine.
Ovi nervi su ključni za osetilne, motoričke i vegetativne funkcije glave i vrata,
uključujući vid, sluh, miris, ukus, pokrete očiju, žvakanje, mimiku i unutrašnje funkcije (poput srčane frekvencije ili varenja).
Broj Naziv nerva
I N. olfactorius
II N. opticus
III N. oculomotorius
IV N. trochlearis
V N. trigeminus
VI N. abducens
VII N. facialis
VIII N. vestibulocochlearis
IX N. glossopharyngeus
X N. vagus
XI N. accessorius
XII N. hypoglossus
Ova podela je standardizovana u neuroanatomiji i koristi se u dijagnostici neuroloških oboljenja. Svaki od ovih 12 nerava ima poseban broj i specifičnu funkciju,
13
Kranijalna neuroanatomija – arhitektura dvanaest parova
i njihovo poznavanje je osnovno znanje svakog lekara, njihovo adekvatno predstavljanje osnovno znanje svakog slikara, razumevanje mikrogestikulacija proizvedenih
njima osnov razumevanja svakog ljudskog bića. Razumeti smeh, plač, ljutnju, pogled
ili odsustvo istog, atenciju sagovornika koja je na vama ili nije, osnov je onog što nas
čini ljudima.
NAPOMENA:
U ovoj knjizi, autor napominje da nije saglasan, preciznije, da termini i određeni
procesi, kolokvijalno prihvaćeni, a koji se pomenu u knjizi služe za jasniju komunikaciju a ne potvrdu postojanja istih kako bi se ostavio prostor onima koji nisu, iz bilo
kog razloga, u mogućnosti da kritički sagledaju stvarnost, koliko god stvarnost bila
perceptivna, i vice versa.
Autor se jasno i na vreme ograđuje od svih nenaučnih momenata, protokola i
opšte-prihvaćenih istina.
Autor se ograđuje i najoštrije osuđuje svaku ne teoriju, nego hipotezu koja ne
samo da nije dokazana, već je u samoj svojoj suštini postavljena kao nedokaziva (pr.
“virologija”, ”genetika”…).