ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990.
Autor: Domaći
Oblast: Psihijatrija
Jezik: Srpski

Biološke osnove psihijatrije / Slobodan Jakulić, Vladimir Desimirović


Beograd 1990. Tvrd povez, 595 strana.
Knjiga je odlično očuvana.
J15


U prvom poglavlju dat je detaljan pregled strukture i funkcije nervne i glijalne ćelije. Iznete su novine posebno u strukturi i ulozi glijalne ćelije, koje su u ranijoj literaturi samo uzgred pominjane, jer je dugo smatrano da je uloga glije sporedna i uglavnom akcesorna — vezivna.

U drugom poglavlju veoma precizno su izneta ranija i novija otkrića električnih po tencijala i aktivnosti mozga. Posebna novina u dijagnostici su evocirani potencijali i njihova klinička primena, kao i neuronski mehanizmi ciklusa spavanja i bolesti. Treće poglavlje o receptorima i neuotransmiterskim sistemima mozga sadrži esenciju najnovijih naučnih dostignuća u ovoj oblasti. Posebno su zanimljiva poglavlja Neunotransmiterski putevi i uloga u ponašanju, Ponašanje i holinergični sistem u CNS-u, Funkcija i uloga adrenergičnog sistema mozga u ponašanju, Uloga kateholamina u homeostazi i opstanku, Potkrepljivanje, Neurotransmiteni i neuropeptidi u funkciji pamćenja, Pamćenje, molekularni i ćelijski fenomeni, Dugotrajno pamćenje i Pamćenje i holinergični sistem CNS-a.
U četvrtom poglavlju o kateholaminima i funkcionalnim psihozama, pored ostalog, detaljnije su obrađene dopaminske hipoteze shizofrenije i afektivnih psihoza, ali paralelno sa tim i noradrenalinske hipoteze ovih poremećaja.

Posebno je ukazano na studije o antidepresivnirn lekovima, što za praktičare ima poseban značaj, pre svega u kritičnoj primeni psihofarmaka i potrebi upornog praćenja kliničke slike i metaboličkih kretanja.

Veoma je zanimljivo poglavlje o Psihobiologiji suicida, pošto ovaj fenomen svojom dinamikom i neobičnošću sve više pleni interesovanje psihijatara.
U petom poglavlju selektivno i znalački je ukazano na Indolalkil-amine i funkcionalne psihoze, kojim se mogu upotpuniti naša znanja o ulozi serotonina u funkcionisanju ne samo mozga nego i drugih organa. Zanimljivo je kazivanje o trombocitima kao model-sistemu.
Šesto poglavlje najdetaljnije obraduje acetilholin, GABA, i histamin u odnosu na funkcionalne psihoze, koji su odavno predmet izučavanja u psihijatriji. Ove spoznaje će nam pomoći u potpunijem shvatanju funkcionalnih psihoza, ali će i dalje ostati nedoumice šta je dominantan uzročnik ovih poremećaja.
Sedmo poglavlje je posvećeno hipotezama transmetilacije, o kojima se do sada malo znalo i pitanje je da li će one naći oslonac u daljim bazičnim istraživanjima.
Neuropeptidi i funkcionalne psihoze su obrađene u osmom poglavlju, gde je posebna pažnja posvećena endorfinima i shizofreniji, kao i ulozi hipotalamično-hipofizno adrenalne ose, kao i sadejstvu hipotalamusa — hipofize i tireoidee u nastanku funkcionalnih psihoza. Ovo poglavlje nas uvodi u izuzetno složene korelativne mehanizme endokrinog i nervnog sistema u nastanku funkcionalnih psihoza, što terapijski program čini još složenijim. Ovde je i opomena i upozorenje da shizofrenija nije jednostavna bolest i da već ustaljene terapijske sheme moraju trpeti ozbiljnu naučnu superviziju i korek ciju. U svakom slučaju upozorava na veći oprez u primeni psihofarmaka.
Nasleđivanje psihijatrijskih oboljenja kroz poglavlje devet u knjizi je veoma detaljno obrađeno, što je i razumljivo pošto su autori ove knjige biološki orijentisani psihijatri, a kroz sopstvena istraživanja daju doprinos teoriji i praksi ove pojave. Sva područja su veoma pregledno i jasno prikazana, a posebno studije blizanaca, porodične studije i studije usvojenja.
Za nas je najimpresivnije deseto poglavlje, u kome su izneta najnovija saznanja iz imunopsihijatrije.
U ovom poglavlju Prof. dr Slobodan Jakulić je izneo rezultate višegodišnjeg istraživačkog projekta o autoimunosti mozga, u kome je, pored imunologa, bio glavni istraživač — psihijatar. Iako istraživanje još nije završeno i postoji potreba za komparativnim studijama ove vrste, dosadašnji rezultati ozbiljno ukazuju da u genezi duševnih bolesti autoimuni procesi imaju svoju značajnu ulogu. Ako to i bude tako, pred istraživačima se otvaraju nova pitanja zašto je to tako i šta nam valja raditi da sprečimo ili bar prekinemo destruktivni autoimuni proces.

Tragajući za stvarnim i mogućim faktorima u etiologiji duševnih bolesti odnedavno su istraživači posebnu pažnju obratili na viruse. U jedanaestom poglavlju ove knjige iznet je pregled hipoteza o virusnoj etiologiji psihijatrijskih oboljenja.
Kod iskusnih kliničara je odavno prisutna pomisao da bi neke forme shizofrenije, kakav je slučaj sa katatonijom, mogle imati virusnu etiologiju. Skoro je iščezla ova forma shizofrenije, što navodi na pomisao da je došlo do mutacije ili možda izumiranja virusa. Elektronska i ultraelektronska tehnologija danas omogućava detaljnija istraživanja u ovoj oblasti.
I autori ove knjige nisu odoleli izazovu vremena i omnipotenciji psihijatrije pa su u dvanaestom i trinaestom poglavlju obradili pre svega biohemijske mehanizme neuroza i alkoholizma. Učinili su to na specifičan način, jer većina autora piše o kliničkim manifestacijama ovih pojava i mogućnostima lečenja uglavnom psihoterapijom.
I ako su ta razmatranja korisna, mišljenja smo da knjiga ništa ne bi izgubila na kvalitetu i da su izostavljena.
Značajan prostor u četrnaestom poglavlju, je dat demencijama, gde posebnu pažnju privlači deo koji se odnosi na normalno starenje mozga. Odista u nekom životnom dobu nije moguće lako razlikovati pojave vezane za procese normalnog starenja mozga od incipijentnih hroničnih oboljenja. Za kliničare to možda i nema posebno značenje ukoliko su terapijske mogućnosti iste ili identične.
Teško je bilo odgonetnuti zašto su autori knjigu završili menalnom retardacijom u petnaestom poglavlju, kada se moglo očekivati da, prateći biološki red pojava, to učine sa demencijom.