ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1953
Jezik: Nemački
Oblast: Psihijatrija
Autor: Strani

Allgemeine Psychopathologie - Karl Jaspers / Opšta psihopatologija - Karl Jaspers
6. izdanje: Berlin – Springer - Verlag , 1953. (sechste auflage)
jezik: nemački

Titel: Allgemeine Psychopathologie.
Verlag: Berlin : Springer
Erscheinungsdatum: 1953
Einband: Originalleinen.
Zustand: Akzeptabel
Auflage: 6. unveränderte Auflage.
Jaspers Allgemeine Psychopathologie (1913) gilt als der Beginn einer methodisch reflektierten psychopathologischen Forschung` (Max Schmauß) neben Wilhelm Griesinger, der nach Binswanger der Psychiatrie ihre Verfassung` gab, indem er seelische Krankheiten [als] Erkrankungen des Gehirns ` definierte, sowie Emil Kraepelin, der als Erster ein brauchbares nosologisches Bezugssystem in der Psychiatrie eingeführt hat. Sprache: Deutsch Gewicht in Gramm: 2550.

Karl Jaspers je bio nemačko - švajcarski psihijatar i filozof. Nakon obuke i praktikovanja psihijatrije, Jaspers se okrenuo filozofskom istraživanju i pokušao da otkrije inovativni filozofski sistem, a na njega su u Nemačkoj često gledali kao na glavnog predstavnika egzistencijalizma, iako on nikada nije prihvatio tu etiketu.

Rođen je u Oldenburgu 1883. godine. Rano je pokazao interesovanje za filozofiju. Međutim, iskustvo njegovog oca u pravnom sistemu nesumnjivo je uticalo na njegovu odluku da studira pravo na Hajdelberškom univerzitetu. Po očevoj želji, posle mature upisuje pravo. U to vreme lekari su mu otkrili neizlečivo oboljenje pluća i srca, zbog čega će Jaspers čitavog života morati da se kloni svakog fizičkog napora. On ubrzo shvata da ipak nije toliko zainteresovan za pravo i započinje studije medicine 1902. godine, s tezom o kriminologiji. Medicinu je završio 1909. godine i počinje da radi u psihijatriskoj bolnici u Hajdelbergu. Od 1916. godine radi kao vanredni profesor na Katedri za psihologiju u Hajdelbergu, a od 1921. kao redovni profesor na Katedri za filozofiju. Tokom vlasti nacionalsocijalista, Jaspers je bio primoran da napusti svoju nastavničku funkciju zbog toga što mu je žena bila Jevrejka. Od 1943. godine bilo mu je zabranjeno i da objavljuje radove. U posleratnom dobu bitno doprinosi obnovi Univerziteta u Hajdelbergu. Godine 1948. prihvata poziv na Katedru za filozofiju u Bazelu, a 1958. dobija Nagradu za mir. Umro je u Bazelu 26. februara 1969.
Jaspersovo nezadovoljstvo popularnim razumevanjem mentalnih bolesti dovelo ga je do pitanja kako dijagnostičkih kriterijuma, tako i metoda kliničke psihijatrije. Objavio je članak 1910. u kojem se bavio problemom da li je paranoja aspekt ličnosti ili rezultat bioloških promena. Iako nije proširio nove ideje, ovaj članak je uveo prilično neobičnu metodu proučavanja, bar prema tada važećim normama. Za razliku od Frojda, Jaspers je detaljno proučavao pacijente, dajući biografske podatke o pacijentima, kao i beleške o tome kako su se sami pacijenti osećali zbog njihovih simptoma. Ovo je postalo poznato kao biografska metoda i sada predstavlja osnov psihijatrijske i pre svega psihoterapeutske prakse.
Jaspers je iznio svoje poglede na mentalne bolesti u knjizi koju je objavio 1913., Opšta Psihopatologija. Ovaj rad je postao klasik u psihijatrijskoj literaturi i mnogi savremeni dijagnostički kriterijumi potiču iz ideja koje se nalaze u njemu. Jedan od Jaspersovih centralnih principa bio je da psihijatri treba da dijagnostifikuju simptome mentalnih bolesti (naročito psihoze) po obliku, a ne po sadržaju. Na primer, u dijagnostici halucinacije važnije je napomenuti da osoba doživljava vizuelne pojave kada na njih ne utiče senzornistimulus, nego da primeti šta pacijent vidi. Ono što pacijent vidi je `sadržaj`, ali razlika između vizuelne percepcije i objektivne stvarnosti je `oblik`.