Godina izdanja: 2003
Autor: Domaći
ISBN: ISBN 86-82547-03-1 (broš.) stanje: kao nova-nem
Jezik: Srpski
Oblast: Veterina

TRIHINELA I TRIHINELOZA -Trichinerlla et Trichinellosis Kosta Čuperlović ++2838..2017
Trichinerlla et Trichinellosis
autori : Kosta Čuperlović, Milovan Đorđević
izdavač- Beograd : Institut za higijenu i tehnologiju mesa, 2003 (Beograd : SD Publik).
ISBN 86-82547-03-1 (broš.)
stanje: kao nova-nema tragova korišćenja
Povez broš,- 207 str. : ilustr., tabele ; 24 cm ,latinica
sadržaj na slikama
Jedući svinjsko meso koje nije pregledano i nije dovoljno termički obrađeno, odnosno, nije dovoljno pečeno ili kuvano. Naročito je opasno svinjsko pečenje ako nisu dovoljno ispečeni njegovi centralni delovi. To isto važi i za prerađevine od svinjskog mesa: pršutu, kobasice, pljeskavicu, pečenicu.
Ono što nas sada naročito zabrinjava je činjenica da ima sve više epidemija od mesa i proizvoda od mesa i to iz privatnih klanica, a mi sa poverenjem ulazimo u prodavnicu mesa smatrajući da je tamo sve ispravno. Zato nam ne preostaje ništa drugo nego da se sami čuvamo tako što ćemo da vodimo računa od koga nabavljamo meso.
Kako se svinja zarazi trihinelom? O tome i drugim problemima u vezi sa svinjama govori dr Milovan Đorđević, viši naučni saradnik u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu.
Svinja se zarazi trihinelom ukoliko pojede leš inficiranog pacova i ostatke leševa drugih životinja u kojima se još uvek nalaze žive larve. Pacovi su verovatno glavni rezervoari trihinele, a u mnogim zemljama trihineloze ima i kod divljih životinja. Za nas je najvažnija svinja kao izvor zaraze i zato je propisima kod nas regulisano kako treba sprovesti mere za suzbijanje trihineloze svinja, ali se ti propisi ne poštuju dovoljno.
Biologija i epidemiologija
Životni ciklus svih vrsta Trichinella roda sastoji se od dve generacije u istom domaćinu i uključuje veoma širok spektar vrsta domaćina (sisari, ptice, gmizavci), iako samo ljudi bivaju klinički pogođeni.
Nakon dostavljanja od strane gravidnog ženskog crva koji živi u crevnoj sluznici domaćina, novorođenče larve migrira pretežno u limfne i krvne sudove domaćina, a odatle u mišićne ćelije. U eksperimentalnim infekcijama u kojima se larve direktno ubrizgavaju u mišiće, do penetracije dolazi deset minuta nakon injekcije.
U sledećoj fazi, u telu domaćina, larve rastu, a njihovo sazrevanje se završava u roku od 15 dana. U mišićnim ćelijama larve mogu da prežive i preko 20 godina. U zavisnosti od imunog odgovora domaćina, larve ostaju praktično u formi kapsula. Ova faza se održava dok se ne unesu u drugog domaćina.
Za kratko vreme, nakon varenja u želucu i ugrađivanja u crevnu sluznicu, larve prelaze u odraslu fazu. Posle razmnožavanja, u razmaku od pet do sedam dana, ženke isporučuju nove generacije larvi.
Trichinella spiralis je vrsta najviše rasprostranjena u divljim i domaćim svinjama, a često je prisutna i u životnom ciklusu pacova.
Prenosni obrazac je povezan sa ishranom. Domaće životinje dolaze u dodir sa trupovima koji nisu na vreme uklonjeni sa farme, divlje se hrane uginulum životinjama, psi dolaze u dodir sa leševima, pacovi opsedaju staništa.
Istraživanje pokazuje da su inkapsulirane larve infektivne do četiri meseca u ekstremno trulom mesu, a u laboratorijskim miševima do 45 dana na sobnoj temperaturi, mada su sklone adaptaciji u životnoj sredini, tako da je njihov opstanak moguć i pri niskim temperaturama (u zamrznutim crkotinama Trichinella britovi preživi godinu dana).