ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: xxxx

Aleksandar Dima Sin Gospođa s kamelijama
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

„Jedan od najvećih ljubavnih romana na svetu.“ Henri Džejms

Pisac je došao na ideju da piše o nesrećnoj junakinji na osnovu sopstvenog iskustva sa jednom pariskom kurtizanom i roman je odmah doživeo ogroman uspeh kako u Francuskoj, tako i u svetu. Mladi provincijalac iz dobrostojeće ali konzervativne porodice Arman Dival zaljubljuje se u prelepu i preskupu parisku kurtizanu Margerit Gotje, koja je obolela od tuberkuloze i koja nošenjem belih i crvenih kamelija signalizira svojim obožavaocima da li je na raspolaganju ili ne. Krećući se u visokim aristokratskim krugovima i pošto se i sama zaljubi u Armana, odluči da odbaci prethodni život i prihvati njegovu bračnu ponudu, ali će se između njih isprečiti nepremostive socijalne prepreke, intrige i okolnosti koje će uticati na tragičan kraj ove ljubavne priče.
Ubrzo postavljen i na scenu, roman je samo do kraja XIX veka bio preveden na dvadesetak jezika. Osim toga, inspirisao je Šopena da komponuje muziku za istoimeni balet a Verdija za operu Travijata, prema romanu su snimljeni mjuzikl nagrađen Oskarom Mulen ruž i više filmskih adaptacija, dok su glavnu junakinju igrale velike pozorišne i filmske dive kao Sara Bernar, Greta Garbo, Izabel Iper i mnoge druge.

„Aleksandar Dima Sin je moje najveće remek delo.“ Aleksandar Dima Otac

Aleksandar Dima Sin (1824–1895), francuski dramski pisac i romansijer, rođen iz vanbračne veze između Aleksandra Dime i komšinice Katrin Lor Labe koja je bila krojačica. Bio je slavan poput svog oca, a proslavio se romanom Dama s kamelijama. Smatra se jednim od osnivača „problemske drame“.
Otac ga je priznao tek kad je imao sedam godina. Zbog toga je celog života imao neprijateljski stav prema ocu i u svojim delima je veličao ulogu porodice i braka. U pozorišnim komadima koji su mu doneli najviše uspeha, Le Fils naturel (Priznati sin) i Un père prodigue (Bludni otac) žustro kritikuje sudbinu koju je društvo namenilo napuštenim ženama i nepriznatoj deci. Zbog toga su ga smatrali piscem sklonim skandaloznim temama.
Sa jednom damom iz mondenskog društva, Mari Duplesis, imao je strastvenu vezu koja je trajala od 1844. do 1845. godine, i smatra se da mu je njen lik poslužio kao inspiracija za roman Dama s kamelijama koji je napisao 1848. godine, nekoliko meseci pošto je njegova ljubavnica preminula. Ovaj roman, koji je napisao za svega tri nedelje, otvorio mu je vrata književne karijere u trenutku kad je slava njegovog oca već počela da gasne.
Postao je član Francuske akademije 1847. godine, a 1857. odlikovan je ordenom Legije časti.
Sahranjen je u Parizu, na groblju Monmartr.