ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Jezik: Srpski
Autor: Strani

LETO NA KAPRIJU - Alberto Moravija
Naslov originala: Alberto Moravia - 1934. Ed Bompiani, Milano, 1982
Izdavač: Narodna knjiga, Beograd
Biblioteka: `Ljubavni roman`
Godina izdanja: 1991
Format: 20 X 13 cm.
Povez: Meki, zaštitni omot
Pismo: Latinica
Broj strana: 270




Glavni junak romana Leto na Kapriju, mladi pisac Luco, bežeci od fašistickog Rima u leto 1934.godine od osecanja beznada, dospeva na ostrvo Kapri i na njemu upoznaje mladu Nemicu Beatu Miler, udatu za jednog fašistickog funkcionera, koju opseda slicno osecanje, ali sa mnogo jacim, odnosno sa samoubilackim porivima i posledicama. Tanana ljubavna igra koja se razvija i plete izmedu dvoje mladih ljudi, prepuna zamki, iznenadenja, izazova, politickih i psihoanalitickih aluzija, cini i ovo delo još jednim provokativnim romanom o ljubavi, poznatog svetskog pisca.


Alberto Moravija (ital. Alberto Moravia; Rim, 28. novembra 1907 — 26. septembra 1990) bio je jedan od najpoznatijih pisaca savremene italijanske književnosti.

Moravija se rodio u Rimu 1907. godine. S devet godina oboleo je od tuberkoloze kostiju koju je, uz poboljšanja i pogoršanja zdravstvenog stanja, konacno preboleo 1925. godine. Zbog bolesti nije uspeo da se školuje redovno i jedva je uspeo da završi gimnaziju. Bolest je, kaže Moravija, bila prva važna cinjenica u njegovom životu. Druga važna cinjenica je bila Fašizam. Bolesti i Fašizmu Moravija pripisuje toliku važnost, jer je zbog njih pretrpeo i ucinio ono što inace nikada ne bi.

Nakon izlaska iz sanatorijuma Moravija se posvetio pisanju njegovog prvog romana, Ravnodušni ljudi, istovremeno radeci i za casopise književne avangarde - 900 i Pegazo. Moravija se svojim sredstvima finansirao objavljivanje Ravnodušni ljudi. Roman je medutim izazvao kontroverzne reakcije a fašisticki orijentisana javnost je ga oštro osudila. Tridesetih godina Moravija je nastavio da objavljuje i da putuje (London, Pariz, Grcka), posetio je SAD (Njujork), Meksiko, Kinu.

Istovremeno se pogoršao njegov odnos sa fašistickim režimom. Optužen je da je nemoralan pisac i da ne cini interes italijanske države a potom italijansko ministarstvo kulture je zabranilo novinama da govore i pišu o njegovom romanu Pogrešne ambicije, a po objavljivanju romana Maskarada (satira na temu diktature u imaginarnoj srednjoamerickoj državi) zabranjuje mu se da se u novinama potpisuje svojim imenom.

Cetrdesetih i pedesetih godina, dvadesetog veka, intenzivno je objavljivao romane, pripovetke, drame, pisao u novinama i casopisima. Dela su mu prevedena na sve glavne jezike Evrope pa cak i na srpski. Nastavio je da putuje, posetio je još Srednji istok, Tursku, Egipat, Španiju, Rusiju, Indiju. Godine 1952. sve njegove knjige su stavljene na Indeks. Godinu dana kasnije, sa Albertom Karocijem utemeljio je književni casopis Nuovi Argomenti. Nastavio intenzivno da objavljuje.

Moravija se javno izjašnjava o pitanjima od književne avangarde, preko studentskih zahteva, kineske kulturne revolucije, ženskih pitanja, pa do seksualne revolucije, smatrajuci da je jedna od društvenih funkcija modernog pisca izreci svoj stav o svim ideološkim temama koje karakterišu epohu. 1952. godine Moravija je dobio prestižnu italijansku književnu nagradu Strega (za zbirku pripovedaka I racconti) a književnu premiju Vijaredo je dobio 1961. godine za roman Dosada.

Od 1941. do 1962. godine je bio u braku sa italijanskom književnicom Elsom Morante. Od 1962. do 1983. godine je bio u braku sa književnicom Dacom Maraini.

Godine 1986. oženio je 45 godina mladu Karmen Llera, sa kojom je ostao do smrti.



***Odlično očuvano***