pregleda
Nenad Jovanović MESNATI CVETOVI (Izabrane i nove pesme)
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 1 |
| Stanje: | Nekorišćen |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 10735
Godina izdanja: 2024
ISBN: 978-86-81544-19-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Autor - osoba Jovanović, Nenad, 1973- = Jovanović, Nenad, 1973-
Naslov Mesnati cvetovi : izabrane pesme i nove pesme / Nenad Jovanović ; [pogovor Gojko Božović]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 2024
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Čačak : Gradska biblioteka `Vladislav Petković Dis`, 2024 (Čačak : Atelje Jureš)
Fizički opis 150 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Božović, Gojko, 1972- = Božović, Gojko, 1972-
Zbirka ǂBiblioteka ǂKnjiga gosta ; ǂknj. br. ǂ48
(broš.)
Napomene `61. Disovo proleće` --> prelim. str.
Tiraž 300
Poezija permanentne postavangardnosti: str. 139-147
O pesniku: str. 149-150.
Predmetne odrednice Jovanović, Nenad, 1973- -- `Mesnati cvetovi`
Laureat 61. Disovog proleća je pesnik Nenad Jovanović, odlučio je ovogodišnji žiri za dodelu „Disove nagrade”, saopšteno je iz Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” u Čačku.
Na elektronskoj sednici održanoj 28. februara, žiri u sastavu Dragan Bošković (predsednik), Gojko Božović i Jelena Mladenović, jednoglasno je doneo odluku da se Disova nagrada za 2024. godinu dodeli Nenadu Jovanoviću, pesniku u najdubljem značenju tog pojma. U obrazloženju žirija se navodi da je njegov pesnički opus samo potvrda onog najboljeg u poeziji.
„I to nije poezija koja sebe gradi iz koherentnog unutrašnjeg kosmosa i poretka znakova, niti poezija koja nastaje iz neposrednog verističkog opita stvarnosti. Ona bi se mogla odrediti kao kulturološka poezija. I kako je već podvučeno o Nenadu Jovanoviću: avangardna. Ali opet, udaljena od očekivanih radikalnih pesničkih avangardnih poetika i praksi ‒ jer ona nije razdiruća, niti avangardno nihilistička ‒ poezija Nenada Jovanovića svoj modernistički duh gradi u složenoj i na momente disperzivnoj igri, kao i u preispitivanju sopstvenog pevanja i mesta poezije i čoveka u kulturnom kosmosu”, kaže se u obrazloženju žirija.
Ističu da je u kontekstu savremene srpske poezije, Nenad Jovanović zacrtao sopstvenu „stranputicuˮ, pesnički autentičnu i dalekosežnu. Onoliko posebnu koliko je Disova poezija bila ispisivanje njegove autentične „stranputiceˮ u našem ranomodernističkom kontekstu. I isto toliko neponovljivu: kada pročitate tek nekoliko stihova, znate da je to Nenad Jovanović, kao što znate kada je to Dis, mišljenja su članovi žirija.
Prvo predstavljanje svoje poezije Jovanović je imao u Čačku i to tokom 37. Disovog proleća održanog 2000. godine. Na toj književnoj večeri o njegovom stvaralaštvu govorili su Vasa Pavković i Petar Miloradović. Sada je izvesno da njegov boravak u Čačku nije bio slučajnost, jer se Biblioteka kroz ovu nagradu, nakon nešto više od dvadeset godina ponovo susrela, sada sa već žanrovski različitim stvaralaštvom Nenada Jovanovića i sa posebnim osvrtom na poetski deo njegovog opusa.
Pozorišne premijere, ekskluzivna gostovanja, ali i bogat prateći…
Nenad Jovanović je rođen 24. marta 1973. godine u Beogradu. Piše poeziju, prozu i eseje o filmu. Diplomirao je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u rodnom gradu. Magistrirao je filmski scenario na Univerzitetu Jork u Torontu, gde danas živi i radi, a doktorske studije teatrologije je završio na Univerzitetu u Torontu.
Reditelj je i scenarista više kratkih filmova, autor 12 zbirki pesama, dve zbirke pripovedaka, jednog romana... Dobitnik je književnih priznanja: Brankove nagrade i nagrada Branko Miljković, Miloš Crnjanski i Biljana Jovanović.
MG67 (N)
Autor Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Naslov Duhovno buđenje / starac Pajsije Svetogorac ; [prevod sa grčkog jezika Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana]
Ostali naslovi Pneumatiki afipnisi. scc
Jezik srpski
Vrsta građe knjiga
Godina 2005
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja [Ristovac] : Manastir Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, 2004 (Niš : Sven)
Drugi autori Filoteja, igumanija (autor dodatnog teksta)
Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Gornje Žapsko (prevodilac)
Fizički opis 355 str. : autorove slike ; 24 cm
Zbirka Pouke / starac Pajsije Svetogorac ; tom 2
Napomene Prevod dela: Pneumatiki afipnisi / Gerontos Paisioj Agioreitoj
Tiraž 2.000
Str. 13-17: Predgovor / igumanija Filoteja.
Predmetne odrednice Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Ovaj drugi tom pouka starca Pajsija Svetogorca, Duhovno buđenje, obuhvata teme koje se tiču današnje stvarnosti. One nas prizivaju na postojano bdenje i spremnost, pripremajući nas na neprilike sa kojima ćemo se najverovatnije suočiti. Jer – kao što smo već videli – obistinjuje se ono što je Starac često govorio: „Prelazićemo iz oluje u oluju. Neko vreme će tako da bude; jedna sveopšta pometnja“.
Starac Pajsije rođen je na praznik svete Ane, 25. jula 1924. godine u maloazijskom selu Farasa, u Kapadokiji (današnja jugoistočna Turska). Njegov otac Prodromos, bio je gradonačelnik Farase i veoma pobožan čovek. Duhovni otac Prodromosove porodice bio je čuveni sveti Arsenije Kapadokijski. Starac Pajsije kršten je 7. avgusta 1924. godine od samog svetog Arsenija koji nije ispunio želju njegove familije da se dečak zove Hristo, kako se zvao njegov deda, i dao mu ime Arsenije. Sveti Arsenije je tada proročki rekao: „Ja shvatam da biste vi želeli da neko bude dedin naslednik, ali zar i ja ne bih mogao da poželim monaha koji bi bio moj naslednik.`
Samo nedelju dana kasnije na praznik Vozdviženja Časnog Krsta, od Turaka nasilno proterane, grčke izbeglice iz Farase nakon mnogih iskušenja stižu u Pirejsku luku u Grčkoj.
Posle odslužene vojske 1949. godine, Arsenije odlazi na Svetu Goru, ali samo na kratko. Ponovo se na Svetu Goru vraća sledeće 1950. godine. Zamonašio se u manastiru Esfigmenu 1954. pod imenom Averkije. Iste godine po blagoslovu napušta Esfigmen i prelazi u manastir Filotej gde postaje učenik oca Simeona, vrlinskog čoveka. Ime Pajsije dobija 1956. kada je postrižen u malu shimu. Godine 1962. je iz duhovnih razloga otišao na Sinaj u keliju svetog Galaktiona, da bi se dve godine kasnije vratio na Svetu Goru u ivironski Skit svetih Arhangela.
Godine 1966. ozbiljno se razboleo i do kraja života imao probleme sa zdravljem.
Krajem 1967. odlazi u Katunakiju gde se nastanjuje u Ipatijevoj keliji koja pripada manastiru Velika Lavra.
Sledeće 1968. godine starac Pajsije odlazi u manastir Stavronikita gde postaje učenik znamenitog ruskog podvižnika oca Tihona koji je živeo u keliji Časnog Krsta. Posle blaženog usnuća starca Tihona nastanjuje se u njegovoj keliji gde živi do 1979. godine kada prelazi u manastir Kutlumuš, tj. isposnicu ovog manastira po imenu Panaguda.
Godine 1988. starac Pajsije teško oboleva od raka. Poslednje dane provodi van Svete Gore u ženskom manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotiju. Ovom sestrinstvu starac je već godinama bio duhovni savetnik. U utorak 12. jula 1994. godine starac je smireno predao svoju dušu Bogu, kojeg je duboko voleo i kome je služio od malena. Podvigom osvećeno telo blaženopočivšeg starca počiva u manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotijy, pored Soluna.
MG155 (NS)
Predmet: 78039217
