Godina izdanja: 1987.
Autor: Domaći
ISBN: ISBN 86-7069-007-1
Jezik: Srpski

Desanka Maksimović ČAROLIJA izabrane pesme i priče *1077*2021
izbor Miroslav Mika Antić ISBN 86-7069-007-1
likovne ilustracije: Džoja Ratković Gavela, Grafički dizajn: Rade Rančić
izdavač: Dnevnik Novi Sad 1987.g Serija ZLATNA KNJIGA DETINJSTVA
Tvrd povez, ćirilica, 74.strane, ilustrovana,format: 22 x 19,5 cm, težina 325.grama
stanje: nekorištena
Sadržaj
OD ROĐENJA DO IV RAZREDA
Čobanin pčela
Mesečev rođendan
Kako su pužu ukrali kuću
Leptirova uspavanka
Cvet u kući
Kiša
Prva mama
Četvrta mama
Šesta mama
Sedma mama
Prvi tata
Druga baka
Jedan deda
Oranje
Zrele lubenice
Moji zemljaci
Rodna godina
Snežne pahuljice
Paukova ljuljaška
Ko je veći
nepoznata ptica
Ptice na česmi
Nad knjigom bajki
Čestitka za Novu godinu
Smrt lišća
Krvava bajka
OD ČETVRTOG RAZREDA DO KRAJA ŽIVOTA
Predosećanje
Proletnja pesma
Strepnja
Opomena
Zmija
Po rastanku
Na buri
Sreća
Nejasna pesma
Nemam više vremena
* * *
Knjiga koja je pred vama nekakav je moj izbor za one koji počinju da čitaju, pa se po stepenicama godina penjemo dalje i stižemo do kraja osnovne škole. Neke će začuditi zašto sam uneo pesme koje nisu namenjene deci. Sve je namenjeno deci. Ja tako mislim i tako činim. Uostalom, ko mi može tvrditi da neke vaše mame i tate takođe nisu deca? Ko može da mi dokaže da ja nisam dete, ili da Desanka nije devojčica, ona iz Brankovine, koja je pošla sa stihovima u susret zvezdama? Na tom velikom putu svetlosti i lepote dobila je najveće priznanje koje jedan pesnik sme da poželi- Njegoševu nagradu. Ime joj ostaje za sva vremena uklesano u spomen-ploču u Biljardi na Cetinju. I u našim srcima, naravno. Miroslav Antić
Predgovor
Pohod ka zvezdama
Oduvek mi se činilo da pesnik ne treba da piše nekakve prikaze o pesniku. Oni mogu da se druže, da se poznaju, da među sobom razgovaraju o poeziji, ali dužnost je kritičara da sedne, analizira, ocenjuje, prebira i odabira za večnost.
Ovo što sada činim sa stihovima Desanke Maksimović deo je nekog mog ličnog dnevnika. Kad mi je urednik “Detinjstva” Vladimir Milarić predložio da to, tako sabrano, zabeležimo u ovoj ediciji, prihvatio sam samo zato što dugujem Desanki Maksimović jedan ogroman dug. Naime, ja nikad nisam u životu napisao prvu pesmu, nego sam je u trećem razredu osnovne škole prepisao od nje iz knjige “Zagonetke lake za prvake đake”.
Bilo je to odavno. Ja sam bio dečak, a Desanka Maksimović već poznat pisac. Pre neki dan bila je da me obiđe, jer sam teško bolestan, i jedan prijatelj, koji se tu našao sa video-kamerom, neprimetno je snimio naš razgovor. Ispalo je da ja delujem starački, a Desanka je još uvek sveža, mlada, vedra, prepuna želje za životom. Pitam se, dok gledam tu video-kasetu, kako je to mogućno da moj umor preskoči njen umor, ako uopšte u njoj ima umora?
Postoji između Loznice i Valjeva, negde na pola puta, ali daleko u brdima, šest kilometara valja ići peške, selo Konjuša. Pre desetak godina išao sam sa Desankom Maksimović na književni susret sa mališanima koji se okupljaju sa tih okolnih brda. Išli smo peške, jer automobil koji nas je doveo nije mogao dalje od druma. Desanka je stigla četrdeset pet minuta pre mene. Toliko ona ima snage.
Kad smo pre petnaestak godina otkrivali spomen-ploču Isidori Sekulić u Mošorinu, ja sam skinuo onaj čaršav, ali zamolio sam Desanku da dođe i kaže svoje stihove o Isidori, jer znam da ju je cenila. Desanka je tog dana na sred sela vodila kolo. Uplašio sam se malo za njeno zdravlje, pa odem i prišapnem harmonikašu da malo skrati muziku, a ona primeti i kaže: “E, sad još dvadeset minuta”. Toliko ona ima snage.
Knjiga koja je pred vama nekakav je moj izbor za one koji počinju da čitaju, pa se po stepenicama godina penjemo dalje i stižemo do kraja osnovne škole. Neke će možda začuditi zašto sam uneo pesme koje nisu namenjene deci. Sve je namenjeno deci. Ja tako mislim i tako činim.
Uostalom, ko mi može tvrditi da neke vaše mame i tate takođe nisu deca? Ko može da mi dokaže da ja nisam dete, ili da Desanka nije devojčica, ona iz Brankovine, koja je pošla sa stihovima u susret zvezdama? Na tom velikom putu svetlosti i lepote dobila je najveće priznanje koje jedan pesnik sme da poželi – Njegoševu nagradu. Ime joj ostaje za sva vremena uklesano u spomen-ploču u Biljardi na Cetinju.
I u našim srcima, naravno.
Miroslav Antić