Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-7931-822-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Zajc, Dane, 1929-2005 = Зајц, Дане, 1929-2005
Naslov Dole dole / Dane Zajc ; sa slovenačkog preveo Ivan Antić
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 2020
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2020 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 82 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Antić, Ivan, 1981- = Антић, Иван, 1981-
Zbirka ǂEdicija ǂAnagram. Prevedena poezija
Napomene Prevod dela: Dol dol
Tiraž 300
Str. 75-80: Dubine za pad / Ivan Antić.
Predmetne odrednice Зајц, Дане, 1929-2005

Dane Zajc (1929, Zgornja Javorščica – 2005, Golnik, Slovenija), klasik slovenačke književnosti. Objavio je sledeće zbirke poezije: Spaljena trava (Požgana trava, 1958), Jezik iz zemlje (1961), Ubice zmija (Ubijavci kač, 1968), Rožengruntar (1974), Jesi li video (Si videl, 1979), Zaklinjanja (Zarotitve, 1985) i Dole dole (Dol dol, 1998). S glumcem i muzičarom Janezom Škofom snimio je CD Vatra u ustima. Napisao je i devet poetskih drama: Deca reke (Otroka reke, 1963), Drumovnik (Potohodec, 1971), Likvidacija (1971), Voranc (1978), Mlada Breda (1981), Kalevala (1986), Medeja (1988), Grmače (1993) i posthumno objavljenu Jaga Baba (2007). Pored toga, bio je veoma plodan pisac za decu. Radni vek proveo je kao biblitekar u Pionirskoj knjižnici u Ljubljani. Bio je član redakcija Revije 57, Besede, Perspektiva i Nove revije. Dobitnik je Prešernove nagrade za životno delo, Nagrade Prešernovog sklada i dvostruki dobitnik Grumove nagrade za originalni dramski tekst. Neko vreme je bio predsednik Društva slovenačkih pisaca, a 1997. godine izabran je za redovnog člana Slovenačke akademije nauke i umetnosti.

Knjige autora na srpskom:

Visoki crveni mesec (1962)
Seme zemlje (1972)
Pesme (1974)
Zaklinjanja (1988)

Dole dole je knjiga poezije suvih i od duge ćutnje slepljenih usana, poezija koja trpi pritisak planine i težinu brisanja čoveka i njegovog traga iz predela kojim se kreće, poezija „odsanjanog snevača“ koji se susreće sa sobom iz vremena prošlog i sa senima bližnjih u slućenom kraju pevanja. (...) Jedan od dva kontrapunkta silaznoj kadenci knjige su ptice. Ptičji let može, svakako, biti i let nadole, ali on nije isto što i pad budući da sadrži momenat volje. Ptica se voljno prepušta spustu niz nevidljive vazdušne padine. Gorski predeli predstavljaju drugi kontrapunkt, gord i otuđen u nemosti kontemplacije. Međutim, ni traga od Evoline divinizacije, koja podrazumeva pseudoplatonističko zanemarivanje mnogo čega, što na kraju dugačkog lanca uzroka i posledica može voditi do ideološke zaslepljenosti, čemu se Zajc celog života suprotstavljao. On piše knjigu o planini i čovekovoj nemoći spram nje. Stoga naslov knjige ne priziva u svest put nagore i osvajanje vrha. Ovde put nagore i put nadole, suprotno Heraklitovom mišljenju, nisu isti put. Zajc moralnoj ogrubelosti koju podrazumeva misaona ekstrapolacija uspinjanja pretpostavlja metafizičku meditaciju o padu. Udvojenost reči dole, koja se nalazi na još nekoliko mesta u knjizi, ukazuje na opasnu semantičku kliskost. Prvo dole je iznad drugog. Pad je između. A pad se nastavlja nakon drugog dole. Tako je data sekvenca, loop pada, jeziv metafizički gif.

KC