Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-912429-5-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izbor sonetnih venaca savremene srpske poezije . Priredili Dušan Stojković i Miloš Janković.

Fondacija „Solidarnost Srbije”, objavila je knjigu „Venac venaca”, koju su priredili Dušan Stojković i Miloš Janković. U njoj se našlo 14 sonetnih venaca, čiji su autori: Milan Nenadić, Dejan Aleksić, Obren Ristić, Dobrica Erić, Zoran Kostić, Milosav Tešić, Vladimir Jagličić, Miroslav Cera Mihailović, Neven Milaković Likota, Nenad Grujičić, Miroslav Maksimović, Pero Zubac, Blagoje Baković i Andrej Jelić Mariokov.

Priređivači, kao rodonačelnika sonetnog venca, ističu Franca Prešerna, slovenačkog pesnika, kojem kako kažu, niko nije mogao „ni na puškomet da se približi”. Po mišljenju Nikole Grdinića, u „Stalnim oblicima pesme i strofe” (2007), Prešeren je varijantu sonetnog venca, koju je upotrebio „praktično stvorio ili izmislio” (iako je njen opis našao u poetici Karla Ludviga Fernova) i po tom obrascu su nastali mnogi njeni „sateliti”, najpre u hrvatskoj, a potom u srpskoj, ruskoj (na primer Valerij Brjusov), makedonskoj, bugarskoj, mađarskoj, češkoj (Jaroslav Sajfert) i nemačkoj književnosti u 19. i 20. veku.

U 14. veku postojali su osobeni sonetni venci o mesecima (ciklus od trideset soneta) i danima u nedelji (ciklus od sedam soneta), koje je skladao Folgore da San Điminjano.Poslednji stih jednog soneta bio je prvi stih narednog, a prvi i poslednji stih venca su jednaki.U narednim vekovima javlja se takozvana enkomijsatička poezija: Monti, Karduči, Saba (petnaest soneta „Autobiografije”). Italijani razlikuju dve podvrste sonetnog venca: corona di sonetti(soneti povezani istim sadržajem)i catena di sonetti (lanac soneta, u kojima je, pored sadržine, identična i rima). Primeri za drugo bili bi Danteov „Novi život” i soneti Petrarkinog „Kanconijera” (italijanski pesnik je 26, 27. i 28.sonet formalno povezao ponavljajući u odgovarajućim stihovima rime sa uvek istim vokalima), između ostalih, kao i, kasnije napisani, soneti Šekspirovi ili Rilkeovi, na primer. Najznačajniji italijanski sonetni venci su, bez svake sumnje – „Koronale” Torkvata Tasa i „Ljubavna poezija” (prvih deset soneta unutar nje) Vitorija Alfijerija.