ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Sergej Jesenjin - Pesme 1-4 (prepevao Slobodan Marković)

Knjiga 1. Sve što živi neki ožiljak ima
Knjiga 2. Grlio sam brezu kao tuđu ženu
Knjiga 3. Nevinih ruku med
Knjiga 4. Ana Snjegina


Izdavač: Književne Novine Beograd 1987, broširan povez, oko 500 str.

Autor - osoba Esenin, Sergej Aleksandrovič, 1895-1925 = Есенин, Сергей Александрович,, 1895-1925
Naslov Sve što živi neki ožiljak ima / Sergej Jesenjin ; prepevao Slobodan Marković ; [likovno obogaćenje Mark Šagal]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1987 (Beograd : Kosmos)
Fizički opis 191 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Marković, Slobodan
Šagal, Mark
Zbirka Izabrana dela Sergeja Jesenjina ; 1
ISBN (Broš.)
Napomene Autorove slike
Tiraž 5.000
Predgovor: str 9-35.
Predmetne odrednice Jesenjin, Sergej Aleksandrovič, 1895-1925

Autor - osoba Есенин, Сергей Александрович,
Naslov Grlio sam brezu kao tuđu ženu / Sergej Jesenjin ; prepevao Slobodan Marković ; [likovno obogaćenje Mark Šagal]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1987 (Beograd : Kosmos)
Fizički opis 139 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Marković, Slobodan
Šagal, Mark
Zbirka Izabrana dela Sergeja Jesenjina ; 2
ISBN (Broš.)
Napomene Autorove slike
Tiraž 5.000
Umesto predgovora: str. 9-25.
Predmetne odrednice Jesenjin, Sergej Aleksandrovič, 1895-1925


Autor - osoba Esenin, Sergej Aleksandrovič, 1895-1925 = Есенин, Сергей Александрович, 1895-1925
Naslov Nevinih ruku med / Sergej Jesenjin ; prepevao Slobodan Marković ; [likovno obogaćenje Mark Šagal]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1987 (Beograd : Kosmos)
Fizički opis 114 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Marković, Slobodan
Šagal, Mark
Zbirka Izabrana dela Sergeja Jesenjina ; 3
ISBN (Broš.)
Napomene Autorove slike
Tiraž 5.000
Umesto predgovora: str. 9-27.
Predmetne odrednice Jesenjin, Sergej Aleksandrovič, 1895-1925



Autor - osoba Esenin, Sergeј Aleksandrovič, 1895-1925 = Есенин, Сергей Александрович, 1895-1925
Naslov Ana Snjegina / Sergej Jesenjin ; prepevao Slobodan Marković ; [likovno obogaćenje Mark Šagal]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1987 (Beograd : Kosmos)
Fizički opis 54 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Marković, Slobodan, 1928-1990 = Marković, Slobodan, 1928-1990
Chagall, Marc, 1887-1985 = Šagal, Mark, 1887-1985
Zbirka Izabrana dela Sergeja Jesenjina ; 4
ISBN (Broš.)
Napomene Autorove slike
Tiraž 5.000
Predgovor: str. 9-13
O poemi: str. 53-54.
Predmetne odrednice Jesenjin, Sergej Aleksandrovič, 1895-1925

Slobodan Marković, Libero Markoni, ruska poezija, imažinizam


Sergej Jesenjin

S Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže, do viđenja.

Jesenjin važi za jednog od najbolјih i ujedno najomilјenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Rođen je u selu Konstantinovo u Rjazanjskom regionu 3. oktobra (21. septembra po starom kalendaru) 1895. u seoskoj porodici, od oca Aleksandra Nikitiča Jesenjina (1873—1931), i majke Tatjane Fjodorovne Titove (1875—1955). Počeo je da piše poeziju sa devet godina. Godine 1904. je pošao u Konstantinovsku školu, posle čijeg završetka 1909. počinje da studira u crkvenoj drugorazrednoj učitelјskoj školi (danas muzej S. A. Jesenjina) u Spas-Klepikama. Po završetku škole, u jesen 1912. preselio se u Moskvu i počeo da radi prvo u mesari, a zatim kao lektor u štampariji. Već 1913. paralelno s poslom pohađa studije kao „dobrovolјni slušalac“ na Moskovskom gradskom narodnom univerzitetu Šanjavskog, na istorijsko-filozofskom odseku. Druži se intenzivno sa pesnicima Surikovskog književno-muzičkog kružoka.

U dečijem časopisu „Mirok“, 1914. su po prvi put objavlјene pesme Jesenjina. Godine 1915, preselio se u Sankt Peterburg, gde je upoznao pesnike Aleksandra Bloka, Sergeja Gorodeckog, Nikolaja Klјujeva i Andreja Belog, kojima recituje svoje pesme. Uz njihovu pomoć, Jesenjin je izgradio svoju poetiku i postao poznat u književnim krugovima.
U januaru 1916. Jesenjin dobija poziv za Prvi svetski rat i zahvalјujući zalaganjima drugova, dobija zvanje („s najvišeg vrha“) bolničara u Carskoseoskom vojno-bolničkom vozu br. 143 Nјenog Visočanstva Carice Aleksandre Fjodorovne. U to vreme se zbližio s grupom „Novoseoskih pesnika“ i izdao prvu zbirku („Radunica“ — 1916), koja ga je učinila veoma poznatim.

Zajedno s Nikolajem Klјujevim često nastupa, između ostalog pred caricom Aleksandrom Fjodorovnom i njenim ćerkama u Carskom Selu.
Od 1915—1917 se druži s pesnikom Leonidom Kanegiserom,[1] koji je kasnije ubio predsednika Petrogradske komisije za vanredne situacije Mojseja Urickog.

U periodu bavlјenja Jesenjina imažinizmom, izašlo je nekoliko zbirki pesama — „Trerjadnica“, „Ispovest huligana“ (oba — 1921), „Pesme kavgadžije“ (1923), „Moskva kafanska“ (1924), poema „Pugačov“.
Pesnik je 1921. sa svojim drugom Jakovom Blјumkinim putovao u Srednju Aziju, posetio Ural i Orenburg. Od 13. maja do 3. juna gostovao je u Taškentu kod druga i pesnika Aleksandra Širjajevca. Tamo je Jesenjin nekoliko puta nastupao pred publikom i recitovao pesme na poetskim večerima. Po rečima očevidaca, Jesenjin je voleo da sedi u starom gradu i sluša uzbekistansku poeziju i muziku. U vozu, kojim je putovao, on je i živeo sve vreme svog boravka u Taškentu, zatim je tim vozom putovao u Samarkand, Buharu i Poltorack (današnji Ašhabad). 3. juna 1921. Sergej odlazi iz Taškenta i 9. juna 1921. se vraća u Moskvu. Sticajem okolnosti, veći deo života ćerka pesnika, Tatjana, proživela je u Taškentu.

Početkom 1920-ih godina Jesenjin se aktivno bavio književno-izdavačkom delatnošću, a takođe prodajom knjiga u iznajmlјenoj knjižari u Velikoj Nikitskoj ulici, što mu je oduzimalo mnogo vremena. Poslednje godine života je mnogo putovao po zemlјi. Tri puta je posetio Kavkaz, nekoliko puta je bio u Lenjingradu, sedam puta — u Konstantinovu.
Od 1924. do 1925. je posetio Azerbejdžan, dao zbirku pesama na štampanje. „Crveni istok“, se štampao u mesnoj štampariji. Postoji verzija o tome, da je upravo tamo, u maju 1925. bila napisana „Poslanica jevanđelistu Demjanu“.

Godine 1924. Jesenjin je rešio da napusti imažinizam zbog nesuglasica sa A. B. Marijenhofom. Jesenjin i Ivan Gruzinov su objavili otvoreno pismo o raspuštanju grupe.

U novinama su počeli da se pojavlјuju veoma kritički članci o njemu, koji su ga optuživali za alkoholizam, vandalizam po hotelskim sobama, svađe i druge antisocijalne postupke, iako je pesnik i sam svojim ponašanjem (posebno poslednjih godina života) ponekad davao osnov za te kritike. Protiv Jesenjina je bilo podignuto nekoliko krivičnih prijava zbog huliganstva; poznato je takođe i delo `Delo četыrёh poэtov`, u vezi s krivicom Jesenjina i njegovih drugova za antisemitske izjave.

Sovjetska vlast se brinula za njegovo zdravstveno stanje, pa tako u pismu Hristijana Rakovskog Feliksu Dzeržinskom od 25. oktobra 1925. Rakovski moli „da se spasi život poznatog pesnika — nesumnjivo najtalentovanijeg u našem Savezu“, predlažući: „pozovite ga k sebi, i pošalјite zajedno s njim u sanatorijum druga, koji mu ne bi dozvolјavao pijančenje…“.

Krajem novembra 1925. Sofija Tolstaja se dogovorila s direktorom psihoneurološke klinike Moskovskog univerziteta, profesorom Ganuškinim o hospitalizaciji pesnika u njegovu kliniku. O tome je znalo samo nekoliko bliskih lјudi. 21. decembra 1925. on napušta kliniku, uzima sa štedne knjižice skoro sav novac i za dan odlazi u Lenjingrad, gde odseda u sobi br. 5 hotela „Angleter“.

U Lenjingradu poslednje dane života Jesenjina obeležavaju susreti sa Klјujevim, G. F. Ustinovim, Ivanom Pribludnim, V. I. Erlihom, I. I. Sadofjevim, N. N. Nikitinim i drugima.

Godine 1920. živi kod svoje sekretarice Galine Benislavske. Tokom života više puta se s njom viđa, a živi kod nje, skoro do ženidbe sa Sofijom Tolstoj 1925.

Dana 18. septembra 1925. Jesenjin se oženio treći (i poslednji) put — Sofijom Andrejevnom Tolstoj (1900—1957), unukom Lava Tolstoja, koja je tada bila šef biblioteke Saveza pisaca. Taj brak mu takođe nije doneo sreće i uskoro se raspao. Posle smrti pesnika, Sofija je posvetila svoj život sakuplјanju, čuvanju, opisu i pripremi za štampu dela Jesenjina, ostavila memoare o njemu.

Smrt
Dana 28. decembra 1925. Jesenjina su pronašli mrtvog u lenjingradskom hotelu „Angleter“. Poslednja njegova pesma, bila je `Do viđenja, druže, do viđenja` `(rus. Do svidanья, drug moй, do svidanья…)`. Po svedočenju Volfa Erliha, papir gde je Sergej napisao ovu pesmu, predao mu je on lično uoči smrti. Jesenjin mu se žalio da u sobi nema mastila, i da je morao da piše svojom krvlјu.

Posle komemoracije u Savezu pesnika u Lenjingradu, telo Jesenjina bilo je prevezeno vozom u Moskvu, gde je takođe bio organizovan oprost sa učešćem rodbine i prijatelјa pokojnika. Sahranjen je 31. decembra 1925. u Moskvi na poznatom Vaganjkovskom groblјu.

Poezija
Od prvih zbirki poezije („Radunica“, 1916; „Seoski časoslov“, 1918) istupio je kao prefinjeni lirik, majstor duboko psihologizovanog pejzaža, pevač seoske Rusije, poznavalac narodnog jezika i narodne duše. Od 1919—1923. sačinjava grupu imažinista. Tragičko doživlјavanje sveta i duševna smetenost izraženi su u ciklusima „Kobыlьi korabli“ (1920) i „Kafanska Moskva“ (1924) i u poemi „Crni čovek“ (1925). U poemi «Balada o dvadesetšestorici“ (1924), posvećenoj bakinskim komesarima, zbirci „Rus Sovjetska“ (1925) i poemi „Ana Snjegina“ (1925), Jesenjin stremi da dostigne „komunom primoranu Rus“, iako je nastavio da se oseća pesnikom „Rusije odlazeće“, „zlatne izbe“.
Iz pisama Jesenjina 1911—1913 oslikava se složeni život pesnika u razvitku, njegovo duhovno sazrevanje. Sve to, našlo je odraz u poetskom svetu njegove lirike 1910—1913, kada je napisao više od 60 pesama i poema. Ovde su izraženi njegova lјubav prema svemu živom, prema životu, otadžbini. Na taj način, pesniku posebno pobuđuje osećanja okolna priroda („Izatkan na jezeru purpurna svetlost zore…“, „Breza“, „Prolećno veče“, „Noć“, „Izlazak sunca“, „Peva zima — jauče…“, „Zvezde“, „Tamna mala noć, ne da da se spije…“ i dr.).
Od prvih, pak, stihova, poeziju Jesenjina čine teme zavičaja i revolucije. Od januara 1914. pesme Jesenjina se pojavlјuju u štampi („Breza“, „Kovač“ i dr). Pooetski svet postaje složeniji, a značajno mesto u njemu počinju da zauzimaju biblijski obrasci i hrišćanski motivi.

Na početku 1916. izlazi iz štampe prva knjiga Jesenjina „Radunica“. U nazivu, sadržini većeg dela pesama (1910—1915) i u njihovom odabiru vidi se zavisnost Jesenjina od raspoloženja i ukusa publike.
Stvaralaštvo Jesenjina 1914—1917. postaje složeno i protivurečno („Mikola“, „Jegorij“, „Rus“, „Marfa Posadnica“, „Brk“, „Isus-mladenac“, „Plavetnilo“ i dr. pesme). U tim delima je predstavlјena njegova poetska koncepcija sveta i čoveka. Osnova Jesenjinove pesničke inspiracije je „izba“ (Seoska drvena kuća), sa svim njenim atributima. U knjizi „Klјučevi Marije“ (1918), pesnik piše: „Izba prostolјudna — to je simbol shvatanja i odnosa prema svetu, koje su razradili još pre njega njegovi preci, koji su daleki svet potčinili sebi upoređivanjem stvari njihovih ognjišta“. Izbe, okružene dvorištima, ograđene plotom od pruća i „povezane“ jedna s drugom putem ili stazom, obrazuju selo. A selo, ograničeno okolicom (ogradom od pruća), zapravo i jeste Jesenjinova Rusija, koja je odsečena od velikog sveta šumama i močvarama.

„ Ne vidatь konca i kraя,
Tolьko sinь sosёt glaza… ”

Kasnije je on govorio: „Zamolio bih čitaoce da se odnose prema svim mojim Isusima, Božjim majkama i Mikolama, kao prema nečemu bajkovitom u poeziji“. Heroj lirike se moli „zemlјi koja se dimi“, „na purpurnoj zori“, i poklanja se otadžbini: „Moja lirika, — govorio je kasnije Jesenjin, — živi jednom velikom lјubavlјu, lјubavlјu prema otadžbini. Osećanje zavičaja — osnovno je u mom stvaralaštvu“.

U poetskom svetu Jesenjina pre revolucije, Rusija je mnogolika: „zamišlјena i nežna“, smirena i buntovna, ništavna i vesela. U pesmi „Nisi ti u mog boga verovala…“ (1916), pesnik zove Rusiju — „princezu pospanu“, koja se nalazi „na maglovitom brdu“, ka „veseloj veri“, kojoj je sada privržen on sam. U pesmi „tuči s ožereba…“ (1916) pesnik bukvalno predskazuje revoluciju — „preobraženje“ Rusije kroz „muke i krst“, i građanski rat.