ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba De Saussure, Ferdinand, 1857-1913 = De Sosir, Ferdinand, 1857-1913
Naslov Kurs opšte lingvistike / Ferdinand de Sosir ; preveli s francuskog i italijanskog Dušanka Točanac Milivojev, Milorad Arsenijević, Snežana Gudurić, Aleksandar Đukić ; redaktor prevoda Dušanka Točanac Milivojev
Jedinstveni naslov Cours de linguistique générale. scc
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1996
Izdanje Kritičko izd. / priredio Tulio de Mauro
Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1996 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 420 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Točanac Milivojev, Dušanka, 1936- = Točanac Milivojev, Dušanka, 1936-
Arsenijević, Milorad, 1951-2003 = Arsenijević, Milorad, 1951-2003
Gudurić, Snežana, 1961- = Gudurić, Snežana, 1961-
Đukić, Aleksandar
Calvet, Louis-Jean, 1942- = Kalve, Luj-Žan, 1942-
Mauro, Tulio de
Zbirka ǂBiblioteka ǂTheoria
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Cours de linguistique générale / Ferdinand de Saussure
Tiraž 1.000.
Str. 5-21: Uvod / Tulio de Mauro
Str. 412-416: Čitati Sosira danas / Luj-Žan Kalve
Bibliografija: str. 391-406
Registar.
Predmetne odrednice Lingvistika

„Vrlo često smo slušali Ferdinanda de Sosira kako se žali na nedostatak principa i metoda koji bi bili karakteristični za lingvistiku, u okviru koje je izrastao njegov genije. Celog života on je uporno istraživao osnovne zakone koji bi usmerili njegovu misao kroz taj haos. Tek 1906, nasledivši Žozefa Verthajmera na Ženevskom univerzitetu, mogao je da iznese svoje sopstvene ideje koje su u njemu sazrevale tokom niza godina. Održao je tri kursa iz opšte lingvistike tokom 1906-1907, 1908–1909 i 1910–1911. godine; istina potrebe programa obavezivale su ga da polovinu svakog od tih kurseva posveti indoevropskim jezicima, njihovoj istoriji i opisu; glavni deo njegovog predmeta tako je morao biti izuzetno sužen.”

Ferdinand de Sosir (fr: Ferdinand de Saussure (Ženeva, 22. novembra 1857. – Vufflens-le-Château kraj Morgesa, 22. februara 1913.) je lingvist koji je svojim postavkama utemeljio modernu lingvistiku i dao temelje evropskom strukturalizmu.
Rodio se u Ženevi gdje je i odrastao. Smatran je talentovanim i inteligentnim mladićem. Učio je latinski, grčki i sanskrt i razne druge kurseve na Ženevskom univerzitetu, a diplomirao je na Lajpciškom univerzitetu 1876. Dve godine kasnije u Berlinu je u 22. godini napisao svoje jedino celovito delo Mémoire sur le système primitif des voyelles dans les langues indo-européenes (Teza o primitivnom vokalnom uredjenju u indoevropskim jezicima) kojom je postavio temelje teoriji laringala.
Vratio se u Lajpcig i nagrađen je 1880. za svoj doktorat. Nedugo potom preselio se u Pariz gde je predavao gotski i starovisokonemački. Godine 1891. se vratio u Ženevu, a na univerzitetu je predavao sanskrt i indoevropeistiku ostatak svog života. Od 1906. počinje predavati kurs opšte lingvistike i uporedne istorije indoevropskih jezika sve do svoje smrti 1913.
Jedan ženevski učenik i prijatelj piše da je živeo poput usamljenika, da se udaljavao od ljudi i ćutao obuzet razmišljanjima radi pripremanja predavanja. Za života je imao malo prijatelja, a to su bili lingvisti Mišel Breal, Gaston Paris i Vilhelm Strajtberg.
Zanimljivo je da on nije napisao knjigu koja ga je proslavila, a verovatno je uopše i nije nameravao objaviti. Knjigu Kurs opšte lingvistike objavili su nakon njegove smrti studenti koristeći se beleškama s njegovih predavanja. Bili su to Šarl Bali i Alber Seše. Kurs se temelji na trima ciklusima beležaka iz razdoblja predavanja u Ženevi od 1877. do 1906. Nakon Sosirove smrti, Breal i Strajberg su hteli objaviti njegova predavanja, ali su ustanovili da nije pisao nikakve pismene pripreme, stoga su prikupili beleške devetorice studenata, koje su bile neujednačene i nepotpune. Najdetaljnije su bile Degalierove i Riedlingerove beleške, ali promaknule su im Konstantinove koje je objavio Robert Gedel 1957. godine.
U tom delu postoji pet temeljnih dihotomija:
jezična djelatnost (langage): jezik (langue) – govor (parol)jezični znak: označitelj (signifié) – označenik (signifiant)pristup: interna lingvistika – eksterna lingvistikaperspektiva: sinhronija – dijahronijaodnosi: sintagmatski odnosi – asocijativni odnosi
Njoj je De Sosir pridao i šestu dihotomiju razlikovanja forme i supstancije.
Sosir je odredio predmet lingvistike i rekao da je to jezik, objašnjavajući pri tom distinkciju jezika i govora. Po njemu predmet neke nauke mora biti ustrojstvo, a jezik to jeste. Upravo je pogled na jezik kao ustrojstvo i struktura, ono što je kasnije razvilo strukturalizam. Po tom pravcu, zadatak lingvista jeste proučavanje jezika kao dinamičkog sistema.
MG148 (N)