Godina izdanja: 2025
ISBN: 978-86-86599-67-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor Poljanski, Branko Ve, 1898-1947
Naslov Crkni glupane dolaze mudraci! : (izabrana dela) / Branko Ve Poljanski ; [priredio Adam Ranđelović] ; [prevodi Aleksandar Đokanović ... [et al.]]
Ostali naslovi Crkni glupane dolaze mudraci
Jezik srpski
Vrsta građe dr. knjiž. oblici
Godina 2025
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Red Box ; Zagreb : Srpsko narodno vijeće, 2025 (Zagreb : Sveučilišna tiskara)
Drugi autori Ranđelović, Adam, 1994- (priređivač, sakupljač) (autor dodatnog teksta) ; Đokanović, Aleksandar, 1974- (prevodilac) ; Jovanović, Nikola, prevodilac (prevodilac) ; Guslov, Novak, 1992- (prevodilac) ; Cindori-Šinković, Marija, 1950- (prevodilac) ; Bošković, Aleksandar, 1977- (autor dodatnog teksta) ; Pranjić, Kristina, 1989- (autor dodatnog teksta) ; Parežanin, Lujo, 1987- (autor dodatnog teksta)
Fizički opis 377 str. : ilustr. ; 24 cm
Napomene Tiraž 350
Str. 332-336: Treba da se čisti / Aleksandar Bošković
Str. 337-361: Jugoslavenski i evropski avangardist Branko Ve Poljanski / Kristina Pranjić
Str. 362-371: Branko Ve Poljanski, utopljenik avangarde / Lujo Parežanin
Str. 372-377: Nežnost varvara / Adam Ranđelović.
ISBN 978-86-86599-67-4 (RB)
978-953-7442-12-5 (SNV)
Predmetne odrednice Poljanski, Branko Ve, 1898-1947
Zenit. časopis -- 1921-1926
Književnost -- Avangarda – Jugoslavija

„Crkni glupane dolaze mudraci!” po prvi put na jednom mestu postjugoslovenskoj čitalačkoj publici donosi široki izbor iz tekstualnog nasleđa nadgenijalnog Branka Ve Poljanskog. Knjiga obuhvata period između 1920. i 1940. godine, i Poljanskog predstavlja ne samo kao pesnika, već i proznog pisca, likovnog kritičara, (pionirskog) teoretičara filma, otkrivajući i sve ono što se krilo iza fasade ludičkog i ciničnog „vojvode zenitizma”.
Izdanje je propraćeno komentarima i kontekstualizujućim tekstovima, čime se Poljanski napokon oslobađa svog decenijskog statusa predmeta akademskih diskusija i zenitističkih marginalija u statusu brata Ljubomira Micića.
Selo moga detinjstva zvaše se Majske Poljane. Tako se nazvah Poljanski. Pokojna baka zvaše se Julika. Dedi je bilo ime Stevan. Tetka mi se prezivaše imenom prve žene: Eva. Njene dve sestre: Ljubica i Marija. Marija pokojna, beše moja majka. Ona imaše dva sina. Prvorođeni zove se Ljubomir, a drugi, mlađi, to sam ja.
Velikim ovim seljacima, koji su nosili cipele, ima da zablagodarim na svemu što zlatno žeženo i silno nosim u svome duhu. Njima hvala, a gospodi od kulture govno.
Duh moj zenitistički
7 mi beše godina. Tada sam mislio da je nebo golemo stakleno zvono. Bog (sa bradom!) je onaj najveći čovek, koji sve može i koji će jednog dana podignuti veliko zvono, i ljudi će u sveopštem veselju i radosti ugledati raj, pun anđela i svetaca. Nije prošlo dugo vremena kako je i ta laž u mojoj detinjskoj fantaziji, rasplinula se u gorčinu razočaranja.
Tako prođe vreme, i ja sam jahao na gvozdenom točku od laži do laži.
Dugo se mučio moj barbarski genije dok nije došao u svoj svet, dok nije postao razarač i rušitelj, jer u rušenju je najveća radost duha. Ta radost je negativna i pozitivna.
Knjiga je objavljena kao suizdavački poduhvat zajedno sa Srpskim Narodnim Vijećem.

Branko Ve Poljanski (pravo ime Branislav Virgilije Micić, Sošice, 22. oktobar 1898 – Rekloz, Francuska, 14. januar 1947) bio je srpski pesnik, prozni pisac, publicista i slikar, jedan od najistaknutijih predstavnika jugoslovenske istorijske avangarde i, zajedno sa starijim bratom Ljubomirom Micićem, jedan od osnivača zenitizma. Detinjstvo je proveo u Majskim Poljanama kod Gline, po kojima je kasnije uzeo književni pseudonim. Školovao se u Zagrebu, a tokom ranih dvadesetih godina XX veka razvio je intenzivnu književnu, izdavačku i umetničku aktivnost. U Ljubljani je 1921. pokrenuo avangardni časopis Svetokret, zamišljen kao „list za ekspediciju na severni pol čovekovog duha“, a u Zagrebu filmsku reviju Kinofon (1921–1922). Objavljivao je i provokativne dadaističke i antidadaističke publikacije Dada-Jok i Zenit-ekspres. Bio je jedan od najaktivnijih saradnika časopisa Zenit (1921–1926), u kojem je objavljivao poeziju, prozu, manifeste i kritičke tekstove. U Pragu je organizovao umetnički klub „Zenit“ i učestvovao u radu avangardnog pozorišta. Među njegovim najznačajnijim književnim delima nalaze se roman 77 samoubica (1923), zbirka pesama Panika pod suncem (1923), kao i knjige Tumbe (1926) i Crveni petao (1927). Njegovo stvaralaštvo odlikuju eksperimentalni jezik, provokacija, humor, groteska, razbijanje tradicionalnih književnih oblika i radikalno osporavanje građanskih umetničkih konvencija. Učestvovao je u organizovanju zenitističkih večeri i međunarodnih izložbi, a njegova dela bila su predstavljena i na Izložbi revolucionarne umetnosti Zapada u Moskvi (1926). Godine 1927. simbolično je raskinuo s književnom delatnošću kada je na beogradskim Terazijama besplatno podelio oko 2.000 primeraka svojih knjiga Tumbe i Crveni petao. Potom se nastanio u Francuskoj, gde se prvenstveno posvetio slikarstvu. U pariskom periodu njegovo likovno stvaralaštvo približilo se nadrealizmu, naročito kroz slobodne asocijacije, snoviđenja i fantastične prizore. Branko Ve Poljanski danas se smatra jednom od najzanimljivijih i najradikalnijih ličnosti jugoslovenske avangarde između dva svetska rata, čiji književni i slikarski rad zauzima značajno mesto u istoriji modernizma.

Tags: Branko Ve Poljanski, Branislav Micić, Branislav Virgilije Micić, Ljubomir Micić, zenitizam, zenitisti, Zenit, Svetokret, Dada-Jok, Kinofon, Zenit-ekspres, Panika pod suncem, 77 samoubica, Tumbe, Crveni petao, avangarda, srpska avangarda, jugoslovenska avangarda, istorijska avangarda, dadaizam, nadrealizam, ekspresionizam, futurizam, eksperimentalna poezija, modernizam, avangardna književnost

MG P87