ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Grimm, Jakob, 1785-1863 = Grim, Jakob, 1785-1863
Grimm, Wilhelm, 1786-1859 = Grim, Vilhelm, 1786-1859
Naslov Sabrane bajke. Knj. 1 / braća Grim ; preveli Božidar Zec i Milan Tabaković
Jedinstveni naslov Kinder-und hausmärchen. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa dečje, opšte
Jezik srpski
Godina 1979
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta : Mladinska knjiga, 1979 (Ljubljana : Mladinska knjiga)
Fizički opis IX-XXIII; 1-241 str. : ilustr. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Zec, Božidar, prevodilac (prevodilac)
Tabaković, Milan, 1927- (prevodilac)
Zbirka Svetovi mašte : Veliki klasici bajki
(Karton)
Napomene Prevod dela : Kinder- und Hausmarchen
Tiraž 10.000
Str. IX-XII: `Bajke se često...` / Žika Bogdanović
Predgovor Braće Grim: str. XV-XXIII.

UZ OVO IZDANJE
Sabranim bajkama Braće Grim Izdavački zavod „Jugoslavija“ započinje veliku seriju koja, pod zajedničkim naslovom Svetovi mašte, namerava da jugoslovenskim čitaocima pruži uvid u potpune, integralne opuse najvećih klasika bajki. Ti su opusi u nas dosad bili poznati samo u manje ili više neznatnim izvodima, a najčešće u skraćenim ili obrađenim verzijama. Ambicija serije Svetovi mašte, međutim, jeste da pruži izvorna, celovita, a po mogućstvu i kritička izdanja dela velikana kakvi su, pored Braće Grim, bili još i Andersen, Afanasjev, Pero, Muzeus, Behštajn, Hauf, De Segirova, Oskar Vajld, Vašington Irving, i niz drugih. Ovako zamašan poduhvat planiran je da se realizuje tokom nekoliko narednih godina; u nadi da ćemo zajednički dočekati da se ovakva ambicija ispuni u svim željenim pojedinostima, predajemo čitaocima u ruke, prvi put u celini na srpskohrvatskom jeziku, veliko delo braće Jakoba i Vilhelma Grima.
IZDAVAČ


SADRŽAJ
Uz ovo izdanje V
Predgovor Braće Grim XIII
1. Kralj-žaba ili Gvozdeni Hajnrih 1
2. Mačka i miš u društvu 6
3. Marijino dete 9
4. Bajka o mladiću koji je krenuo u svet da nauči šta je strah 15
5. Vuk i sedam jarića 30
6. Verni Johanes 33
7. Dobar posao 43
8. Čudesni svirač 48
9. Dvanaestorica braće 52
10. Probisveti 58
11. Bratac i sestrica 64
12. Motovilka 78
13. Tri čovečuljka u šumi 82
14. Tri prelje 88
15. Hans i Gretica 91
16. Tri zmijina lista 103
17. Bela zmija 107
18. Slamka, žeravica uglja i zrno pasulja 111
19. O ribaru i njegovoj ženi 113
20. Hrabri krojač 123
21. Pepeljuga 137
22. Zagonetka 149
23. O mišiću, ptičici i kobasici 153
24. Baba Hola 155
25. Sedam gavranova 158
26. Crvenkapa 161
27. Bremenski muzikanti 168
28. Kost što peva 178
29. Đavo sa tri zlatne dlake 181
30. Vaškica i buvica 189
31. Devojka bez ruku 192
32. Promućurni Hans 198
33. Tri jezika 203
34. Mudra Elza 206
35. Krojač na nebu 210
36. Stočiću, postavi se, zlatni magarac i batina iz vreće 213
37. Palčić 229
38. Svadba gospođe lisice 236

Braća Grim
Jakob i Vilhelm Grim su bili nemački lingvisti koji su najpoznatiji po svom sakupljanju i adaptiranju narodnih bajki. Jakob je rođen 14. januara 1785. godine, a Vilhelm 24. februara 1786. godine. Imali su još četvoro braće i sestara. Otac im je bio sudija pa su živeli poprilično imućno, ali je nakon njegove smrti porodica zapala u finansijske probleme i Jakob je sa 11 godina bio prinuđen da se stara o svima.
Studirali su pravo, ali su se tokom studija okrenuli lingvistici i upoznali su pesnika Klemensa Brentana koji ih je zamolio da mu pomognu u sakupljanju narodnih pesama i poezije. Braća Grim su se posebno usmerili na priče koje do tada niko nije zapisivao. Priče starih žena bile su za stare žene i decu, nikako za ozbiljno jezičko izučavanje, ali su oni osetili potrebu da ih zapišu i sačuvaju.
Osim interesovanja za narodne priče, postojao je i politički motiv iza njihovih postupaka. Napoleon je u to vreme osvojio taj deo Nemačke i učeni ljudi tog vremena su se trudili da očuvaju nemačko nasleđe, a jedni od njih bili su i Grimovi. Sakupljali su koliko god je bilo moguće priča širom zemlje, bez obzira koliko da su bile nasilne ili mračne. U to vreme, u visokim društvenim krugovima bile su popularne bajke koje su napisane tako da budu književne i imaju moralne poruke.
Braća su smatrala da je takav pročišćeni francuski stil izveštačen jer korišćen veštačko književni jezik i očigledno je namenjen obrazovanim klasama. Njihov pristup je bio drugačiji – narodne priče su zapisivali na narodnom jeziku. Cilj je bio dvostruk – i književni i naučni.
Malo je poznato da je njihova knjiga „Kinder und Hausmärchen“ („Dečije i porodične priče“) prvobitno napisana kao naučno delo o lokalnoj kulturi, a tek kasnije prerađeno kako bi ga čitala deca.
Jakob Grim je u jednom od svojih zapisa naveo: „Nisam napisao knjigu priča za decu, iako se radujem što im se dopada; ali na njoj ne bih radio sa toliko zadovoljstva da nisam verovao da će biti važna za poeziju, mitologiju i istoriju najozbiljnijim starijim ljudima u koje i sebe uključujem.“
Knjiga je doživela 17 izdanja i u gotovo svakom su vršene izmene iz različitih razloga. Neke od starijih verzija su sačuvane i što ih više izučavaju, lingvisti često kritikuju braću Grim za nanošenje štete u čuvanju kulturološkog nasleđa. Osim što su majke menjali u maćehe iz donekle logičnih razloga, unosili su i sopstvene stavove, menjali tokove priča i dešavanja zbog kritika koje im je upućivala crkva, a neka istraživanja navode da mnoge od sada naširoko čuvenih bajki uopšte ne potiču iz naroda već su ih braća Grim čula tokom studija ili od svojih kolega.
Još jedna zanimljivost je poznanstvo Jakoba Grima sa Vukom Stefanovićem Karadžićem pa postoji pretpostavka da su neke od bajki koje su preradila braća Grim poreklom sa naših prostora.
Bez obzira na sve, ova dva brata su ostala u istoriji upamćena kao sakupljači i autori mnogih nadaleko čuvenih bajki među kojima su: Crvenkapa, Ivica i Marica, Mačak u čizmama, Snežana i sedam patuljaka, Trnova Ružica, Zlatokosa, Čudesni svirač, Doktor Sveznalić, Kućica u šumi, Mačak u čizmama, Mudra seljakova kći, Pčelinja matica, Sova, Živa voda i mnoge druge.

MG P44 (N)