ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 154
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!, Mali trag hem. olovke, sve ostalo urendo!

Sramota

Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee) jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi.

Počev od 1974, kada se u Kejptaunu pojavila njegova prva knjiga Zemlje sumraka, objavio je niz kritički visoko vrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Najpoznatiji su: Iščekujući varvare, Život i vremena Majkla K (Buker, 1983) i Sramota. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja.

Opori realizam ovog romana, protkan lirskim i alegorijskim pasažima, u isti mah podstiče i opovrgava svako političko čitanje, sve vreme održavajući napetost između suprotnih krajnosti – spasenja i propasti, nade i očajanja, gordosti i poniznosti pred ranjivošću svakog živog bića.
Dejvid Luri, beli profesor romantičarske poezije u Kejptaunu, upušta se u ljubavnu aferu s tamnoputom studentkinjom Melani. Kad ga ona optuži za seksualno uznemiravanje, Dejvid je suviše gord i tvrdoglav da bi se, po pravilima političke korektnosti, javno izvinio. Osramoćen, napušta univerzitet i traži utočište kod ćerke Lusi, koja živi sama na maloj farmi u unutrašnjosti. Umesto mira i spokoja kolonijalne arkadije, međutim, na farmi ga dočekuje brutalna stvarnost Južne Afrike u prvim godinama nakon pada aparthejda. Suočen s nasiljem i sramotom koju ovog puta doživljava kao otac, Dejvid prihvata volonterski posao u azilu za napuštene pse. Da li mu to donosi iskupljenje? Odgovor na ovo pitanje krije se u poslednjim rečenicama romana.


`Sramota nije ni teška ni neprohodna knjiga – između ostalog, čita se bez daha – posredi je, zapravo, autentičan duhovni dokument, lament nad dušom jednog osramoćenog stoleća. ` - New Yorker