Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-363-0067-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Hemingvej, Ernest, 1899-1961 = Hemingway, Ernest, 1899-1961
Naslov Opasno leto / Ernest Hemingvej ; [preveo s engleskog Andrija Grosberger]
Jedinstveni naslov ǂThe ǂdangerous summer. srp
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 228 str., [8] str. s tablama : ilustr., autorove slike ; 20 cm
Drugi autori - osoba Grosberger, Andrija, 1924-2007 (prevodilac)
Michener, James, 1907-1997 (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂDokument
(broš.)
Napomene Prevod dela: ǂThe ǂdangerous summer / Ernest Hemingway
Tiraž 3.000
Predgovor / Džejms A. Mičener: str. 5-43.

Opasno leto (The Dangerous Summer) posthumno je objavljeno dokumentarno-prozno delo Ernesta Hemingveja, zasnovano na njegovom boravku u Španiji tokom sezone koride 1959. godine i tekstovima koje je tada pripremao za časopis Life. Knjiga je u celini objavljena 1985. godine.
U središtu knjige nalazi se veliko rivalstvo dvojice čuvenih matadora – Antonija Ordonjeza i Luisa Migela Domingina. Hemingvej prati njihove nastupe širom Španije, opisuje borbe s bikovima, njihove tehnike, povrede, takmičarski ponos i psihološki pritisak kojem su izloženi. Posebno ga fascinira Ordonjez, čiju veštinu i hrabrost smatra oličenjem klasične umetnosti koride.
Knjiga nije samo reportaža o borbama s bikovima. Hemingvej kroz koridu ponovo razmatra teme koje su ga opsedale tokom čitavog života – hrabrost, strah, smrt, dostojanstvo, fizička izdržljivost, čast i odnos čoveka prema neposrednoj opasnosti. Španija je za njega istovremeno stvarni prostor i mesto ličnog sećanja, povezano sa njegovom mladošću, književnim počecima i građanskim ratom.
Opasno leto je poslednje veliko delo na kojem je Hemingvej intenzivno radio pred kraj života. Rukopis je prvobitno bio znatno obimniji, a skraćena verzija objavljena je u nastavcima u časopisu Life 1960. godine. Knjiško izdanje pojavilo se tek više od dve decenije posle njegove smrti.


Ernest Miler Hemingvej (engl. Ernest Miller Hemingway; Ouk Park, 21. jul 1899 – Kečum, 2. jul 1961) bio je američki pisac i novinar. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao „izgubljena generacija“. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman Starac i more, kao i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.
Svojim posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj lepe književnosti dvadesetog veka. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke književnosti.
Hemingvej je od oca nasledio avanturistički duh i nemiran temperament što je vrlo rano odredilo njegov životni put. Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje mu je postalo životni poziv. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani.
Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom, grčko-turskom, Španskom građanskom i Drugom svetskom ratu. Bio je ratni dopisnik, ali i borac, što mu je omogućilo da stekne ogromno iskustvo i skupi solidnu građu za svoje pisanje.
Hemingvej je voleo intenzivno življenje koje je podrazumevalo putovanja, lov, koridu. Istovremeno je putovao, ratovao, uživao u lepotama života i neprekidno pisao. Hemingvej se oglasio kao pisac u Parizu. Kada se iz rata vratio u Ameriku, fizički i psihički ranjen na italijanskom ratištu, nije mogao da se smiri. Ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i vratio se u Pariz, koji je u to vreme bio središte književnog i kulturnog života starog kontinenta.
Tu je ušao u krug Gertrude Stajn i Ezre Paunda, koji su podržali Hemingvejeve književne ambicije. Objavio je Tri priče i deset pisama (1923), U naše vreme (1924) i Prolećne bujice (1926). Ove knjige skrenule su pažnju na novo književno ime, a ono je odjednom blesnulo 1926. godine kada je izašao jedan od njegovih najboljih romana Sunce se ponovo rađa. To je bio roman o ljudima „izgubljene generacije“ – izraz Gertrude Stajn, kojim je označena generacija mladih koja je preživela strahote svetskog rata i iz njega ponela ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko razočaranje zbog izneverenih ideala i pomerenih vrednosti u posleratnoj stvarnosti. Hemingvej je u tom periodu putovao i napisao: Zbogom oružje (1929), Snegovi Kilimandžara (1935), Imati i nemati (1937). Iskustvo iz Španskog građanskog rata pretočio je u roman Za kim zvona zvone (1940), još jedan roman koji je osvojio veliki broj čitalaca i još više učvrstio reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti ovog romana doprinela je njegova filmska verzija sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman u ulogama Roberta Džordana i Marije. Posle toga nastala je velika pauza ćutanja, ali intenzivnog života i putovanja. Godine 1950. izašao je roman Preko reke pa u šumu, koga je kritika proglasila najslabijim delom Ernesta Hemingveja. To je pogodilo pisca koji je 1952. godine objavio roman Starac i more i njime zadobio nepodeljena priznanja kritike, Pulicerovu nagradu za književnost, a 1954. godine i Nobelovu nagradu. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom 1961. godine, završivši kao i njegov otac 1928. godine.
Posthumno je 1964. godine objavljena memoarska proza Pokretni praznik – o životu u Parizu i „izgubljenoj generaciji“. Posle njegove smrti ostalo je neobjavljeno više priča od kojih su dve planirane za objavljivanje 2019. godine.
Postoji međunarodna konferencija o životu i delu Ernesta Hemingveja koja je 17. put održana 2016. godine u Čikagu...

MG P75 (N)