Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-6457-020-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Pasolini, Pier Paolo, 1922-1975 = Pazolini, Pjer Paolo, 1922-1975
Naslov Iskusni momci / Pjer Paolo Pazolini ; prevod s italijanskog Gordana Subotić
Jedinstveni naslov Ragazzi di vita. srp
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2015
Izdanje 1. Deretino izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 2015 (Beograd : Dereta)
Fizički opis 253 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Subotić, Gordana, 1964- (prevodilac)
Ćerami, Vinćenco, 1940-2013 (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂDereta vam predstavlja.
(broš.)
Napomene Prevod dela: Ragazzi di vita / Pier Paolo Pasolini
Tiraž 1.000
Str. 5-11: Predgovor / Vinčenco Čerami.

Roman Iskusni momci govori o rimskom gulanferu i mangupu Kudravom, koga prvi put upoznajemo u crkvi, na njegovom pričešću, da bi ga već u sledećeoj sceni videli kako potkrada slepog prosjaka, kao da te dve stvari ne isključuju jedna drugu. On će učiniti sve, varaće, pljačkaće, baviće se prostitucijom, šta god je neophodno da bi preživeo. Mnogi od njegovih prijatelja usput će poginuti, i tu nema ničeg neobičnog što bi ga možda pokolebalo i nateralo da promeni život. Ubrzo će ga uhapsiti zato što je ukrao čelične ulične konstrukcije da bi kupio prsten za svoju verenicu. Kada ga budu pustili, stvari će krenuti iz početka kao da se ništa nije desilo.
Protagonisti ovog romana dobro su nam poznati: to su oni momci sa društvene margine koji su dom našli na gradskim ulicama, zanat džeparenja i sitnih krađa doveli su skoro do savršenstva, ljudi koje život nikad nije milovao. U pitanju je „andergraund društvena klasa” za koju bi neko naivno mogao da pomisli kako polako nestaje u savremenim razvijenim društvima, socijalno potlačena i neobrazovana, ali u isto vreme i oslobođena stega društvenih normi. To su ljudi koji ne mogu i ne žele da postanu deo tog i takvog društvenog sistema, njima nisu pristupačne beneficije koje taj sistem nudi, kao npr. obrazovanje ili socijalno i zdravstveno osiguranje, ali s druge strane sloboda je preduslov njihove egzistencije, i to onakva o kakvoj bi obični smrtnici mogli samo da sanjaju.
Pazolini je hteo da skrene pažnju javnosti na njihovo postojanje i probleme s kojima se suočavaju ti ljudi koji su nekako uspeli da prežive sve promene i pošasti koje su industrijalizacija i modernizacija donele sa sobom. Autorov snažni poetski izraz i jaka socijalno angažovana dimenzija dali su ovom romanu onaj magični dodir tako karakterističan za italijanske posleratne umetnike, koji će svoj vrhunac doživeti u filmskoj neorealističkoj poetici.

Pier Paolo Pazolini (Pier Paolo Pasolini; 1922–1975) bio je italijanski pesnik, romanopisac, esejista, filmski reditelj i jedan od najznačajnijih evropskih intelektualaca XX veka. Rođen je u Bolonji, u porodici vojnog oficira Carla Alberta Pasolinija i učiteljice Suzane Colussi, prema kojoj je bio naročito vezan. Detinjstvo je proveo u različitim italijanskim gradovima, a mladost uglavnom u Furlaniji, čiji će pejzaži, dijalekat i seoski svet ostaviti dubok trag u njegovom književnom radu.
Još kao veoma mlad počeo je da piše poeziju, najpre na furlanskom dijalektu. Posle Drugog svetskog rata dolazi u sukob s konzervativnom sredinom i političkim strukturama, delom zbog svojih levičarskih stavova, a delom zbog otvorene homoseksualnosti, što je u tadašnjoj Italiji izazivalo skandale i sudske procese. Pedesetih godina seli se u Rim, gde upoznaje svet siromašnih predgrađa, marginalaca, sitnih kriminalaca i radničke klase, koji postaju centralni motiv njegove proze i filmova.
Književnu slavu stiče romanima „Momci iz ulice“ („Ragazzi di vita“, 1955) i „Žestok život“ („Una vita violenta“, 1959), u kojima brutalno realistično prikazuje život rimskog lumpenproletarijata. Istovremeno piše poeziju, eseje i političke tekstove, razvijajući izrazito kritički odnos prema potrošačkom društvu, buržoaskoj kulturi i modernizaciji Italije.
Kao filmski reditelj ostvario je neka od najuticajnijih dela evropske kinematografije. Među njegovim najpoznatijim filmovima su „Accattone“, „Mamma Roma“, „Jevanđelje po Mateju“, „Kralj Edip“, „Teorema“, „Medeja“, „Dekameron“, „Cvet hiljadu i jedne noći“ i kontroverzni „Salò ili 120 dana Sodome“. U svojim filmovima spajao je religijske, marksističke, mitološke i erotske motive, stvarajući jedinstven poetski i politički izraz.
Pazolini je bio i značajan esejista i polemičar, poznat po oštrim društvenim kritikama i intelektualnoj nezavisnosti. Njegov život završio se tragično i pod nerazjašnjenim okolnostima: ubijen je 1975. godine na plaži u Ostiji kraj Rima. Njegova smrt izazvala je brojne kontroverze i ostala predmet rasprava decenijama nakon toga.
Danas se Pier Paolo Pazolini smatra jednom od ključnih figura evropske književnosti i filma druge polovine XX veka, umetnikom koji je spojio poeziju, politiku i vizuelnu umetnost u snažnu i provokativnu celinu.

MG P73 (L)