ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Saga o Forsajtima; Moderna komedija; Konac dela (1-3, komplet ) / Džon Golsvordi

Cena je za komplet.


Beograd 1975. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, 905 + 826 + 821 strana.
Knjige su odlično očuvane.


SAGA O FORSAJTIMA
Već više decenija Golsvordi je veoma omiljen i kod naše čitalačke publike. On piše jasno i dopadljivo, usavršenim ali jednostavnim načinom klasičnog realizma na zalasku. Njegovo najbolje delo je svakako Saga o Forsajtima, dovršeno 1922. Ova trilogija prikazuje bogate krugove engleskog društva s kraja prošlog i s početka ovog veka. U njegovom delu uravnotežen je kritički stav prema odnosima u tadanjem engleskom društvu, sa humanitarnom zainteresovanošću za intimne probleme odnosa čoveka i žene. Učio se realizmu od velikih pisaca ruske i francuske realističke škole ali je tome pridružio svoju ličnu tananu osećajnost i blagost svoje naravi koja se naročito ogleda u ocrtavanju ženskih likova, kao što je Ajrin u Sagi o Forsajtima. Takođe se trudio da razume i mladu generaciju svog društva i vremena, koju je naslikao u poslednjem delu svoje trilogije.
Njegovoj velikoj popularnosti doprinele su i brojne drame, sa još jače naglašenom notom socijalne kritike uperene protiv bogatih.


MODERNA KOMEDIJA
Moderna komedija je hronološki nastavak Sage o Forsajtima. U prvoj knjizi, Beli majmun, koja obuhvata razdoblje 1922—1923, Fler igra glavnu ulogu, dok u drugoj, Srebrnoj kašici, koja obuhvata razdoblje 1924—1925, ona unekoliko gubi vodeću ulogu, koju sada preuzima Mardžori Ferar, mlada i otmena dama »iz društva«. Džon i Irena povukli su se u pozadinu, i o njima saznajemo vrlo malo, sve do međuigara Ćutljivi ljubavnici i Prolaznici. U trećoj knjizi, Labudova pesma, koja doseže do 1926. godine, Soms, Fler i Džon imaju opet glavne uloge.
Po mišljenju engleske kritike, Moderna komedija je briljantnija od Sage o Forsajtima. Život koji Golsvordi sada prikazuje izgubio je svoj sumorni vid kojim se odlikuje prva trilogija. Između Posednika (1886) i Labudove pesme (1926) razmak je četrdeset godina. Golsvordi sada prikazuje društvo čije je temelje potresao prvi svetski rat, i ta posleratna vibriranja osećaju se kroz sve tri knjige Moderne komedije. U ovim knjigama Golsvordi je onaj isti kritičar društva, ali se sada izdiže nad svojim materijalom i ironično se osmehuje na moderno ljudsko pozorište. Ova ironija njegovog zrelijeg doba nema više one gorčine kojom se odlikuje Posednik. Dobroćudan humor i duboka čovečnost glavne su odlike ove druge trilogije.



KONAC DELA
Ovim, svojim poslednjim delom, završenim nekoliko nedelja pred smrt, Golsvordi (1867—1933) je završio svoju veliku hroniku Engleske; ali dok je u dvema prethodnim trilogijama prikazao englesku krupnu buržoaziju, oličenu u porodici Forsajt, ovde su glavni likovi uzeti iz redova stare zemljoposedničke aristokratije. On tumači shvatanja tog sloja vladajuće klase i objašnjava kako to aristokratija produžuje život u dvadesetom veku. Sponu sa likovima i epizodama iz prethodnih trilogija čini Dini Čerel, Flerina rođaka po mužu. Ona je u središtu treće Golsvordijeve trilogije, a data je tako živo da pred našim očima silazi sa stranica ovog romana i hoda ulicama Londona, koji polako gubi patinu viktorijanskog doba. U prvom romanu, Čekanje (1931), pored glavne radnje ističu se epizode, naročito ona u kojoj se s tananim razumevanjem daje tragedija umno poremećenih; u drugom, Pustinjski cvet (1932), prikazana je ljubav mlade Dini prema pesniku Vilfridu Dezertu; analiza ljubavi u ovom romanu nadmašuje sve ranije Golsvordijeve analize te vrste; a treći, Na drugoj obali i (1933), koji, kao i prva dva, ima simboličan naslov, pored prikaza nesrećnog braka Dinine sestre Kler, pokazuje kako Dini uspeva da nađe smisao u realnom životu, i okončava ovu dugu i zanimljivu panoramu engleskog života u razdoblju od 1866. do 1932. godine.