ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1971
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Vladimir Nabokov 1–3
1. Lolita
2. Ada
3. Pnin / Smijeh u tami
Retko u kompletu. Omoti kao na slikama, minimalno iskrzani, unutra odlično očuvano.

Autor - osoba Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977 = Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977
Naslov Lolita / Vladimir Nabokov ; [preveo s ruskog prijevoda i usporedio s engleskim originalom Zlatko Crnković]
Jedinstveni naslov Lolita. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1971
Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1971 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 381 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Crnković, Zlatko
Rej, Džon
Napomene Prevedeno prema: Lolita / Vladimir Nabokov
Str. 5-6: Predgovor / John Ray.
Predmetne odrednice Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977Autor - osoba Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977 = Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977

Naslov Ada / Vladimir Nabokov ; [preveo s engleskoga Tomislav Ladan]
Jedinstveni naslov Ada or ardor. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1971
Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1971 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 462 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Ladan, Tomislav
Napomene Prevod dela: Ada or ardor : a family chronicle.

Autor - osoba Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977 = Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977
Naslov Smijeh u tami ; Pnin / Vladimir Nabokov ; [s engleskoga preveo Smijeh u tami Josip Tabak, Pnin Vladimir Gerić]
Jedinstveni naslov Laughter in the dark. Pnin. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1971
Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1971 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 306 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Tabak, Josip
Gerić, Vladimir
Napomene Prevodi dela: 1. Laughter in the dark; 2. Pnin.

„Bila je Lo, prosto Lo, ujutru, uspravljena, visoka sto četrdeset sedam centimetara, u jednoj sokni. Bila je Lola u pantalonama. Doli je bila u školi. Na tačkastoj liniji za potpis bila je Dolores. Ali u mome naručju uvek bejaše Lolita.“
Lolita, jedan od najznačajnijih romana XX veka, remek-delo majstora pripovedanja, Vladimira Nabokova, već 65 godina izaziva pažnju čitalaca, kritičara i proučavalaca književnosti – delom zbog kontroverzne teme, delom zbog niza literarnih i intertekstualnih zagonetki, ali i zbog nenadmašnog stila koji je zadavao, i još uvek zadaje neopisive muke prevodiocima širom sveta.

Priča o Hambertu Hambertu, sredovečnom perverznjaku i esteti, koji je zaljubljen u koketnu dvanaestogodišnju devojčicu Dolores Hejz, samo je zametak širokog tematskog spektra ovog dela: počevši od izgubljene ljubavi iz mladosti, preko bolesne požude, opsesije, rascepa između Hambertovih zamisli i stvarnosti, zabluda i nada; sa druge strane, ovo delo nije nimalo lako ukalupiti u jedan žanr, jer ih Nabokov vešto kombinuje unedogled, spajajući memoare, dnevnike, poeziju, putopis, bajke…

Roman Pnin, po mišljenju velikog broja kritičara, najjednostavniji je i najpristupačniji roman Vladimira Nabokova. Upravo tom prividnom pristupačnošću, međutim, ovo delo prosto navodi na pogrešna tumačenja – među njegovim čitaocima uvek će biti mnogo onih koji su skloni zaključku da je reč o „lakom“ humorističkom romanu, nizu labavo povezanih vinjeta iz života neobičnog ruskog emigranta u negostoljubivoj Americi. Postoji, međutim, i koheziona sila koja taj skup vinjeta drži na okupu; ta sila, mnogo snažnija no što se na prvi pogled čini, skrivena je u nizu tipičnih Nabokovljevih lavirinata – ponajviše u čudnom, zagonetnom i složenom odnosu pripovedača i glavnog junaka. Priča o Pninu, sama po sebi, nije ni laka ni neobavezna ni humoristička – takvom je trebalo da je učini način na koji je ispričana. Sve priče ovog sveta postoje nezavisno od bilo kakvih posrednika, poručuje Nabokov, i u romanu Pnin pokazuje šta se događa kada se priče lati nedovoljno vešt, a pri tom još i zlonameran pripovedač. Priča tada nestaje (u ovom slučaju odlazi automobilom, zajedno s glavnim junakom), odlazi da potraži nekog ko će umeti da je ispriča bolje i lepše i potpunije – kao što je nagovešteno na kraju Pnina, kada čitava povest kao da počinje iznova, u istom trenutku kao i prvi put, ali za neku drugu publiku.

Ada ili strast je jedan od poslednjih romana koje je napisao Vladimir Nabokov. O Nabokovljevoj Adi moguće je napisati mnogo knjiga, a neke, mnoge, od njih već su napisane. Skoro da je nemoguće u samo nekoliko rečenica analizirati ovaj roman, najduži i i najsloženiji koji je Vladimir Nabokov napisao. On je predmet najoprečnijih kritičarskih ocena od svih njegovih dela, svojevrsni rezime njegovog opusa, pa i života (mada sam zaplet Ade nema skoro nikakvih dodirnih tačaka sa biografijom Nabokova, upadljiva je sličnost tona prvog dela romana sa njegovom memoarskom prozom).

Vladimir Nabokov napisao je svoj najčuveniji roman „Lolita“ 1955. godine, ali manje je poznato da je prvi prototip Lolite kreirao još 1932. godine, u romanu „Smeh u tami“. U ovoj knjizi obrađen je klasični ljubavni trougao, u čijem središtu je mlada i fatalna zavodnica, Margo. Slično kao u Tolstojevoj „Ani Karenjini“, kojom se Nabokov nesumnjivo inspirisao, preljuba i odstupanje od društvenih i moralnih normi glavnog junaka će, posle kratkog i varljivog boravka u raju, odvesti pravo u propast. Poznat po zahtevnom stilu punom lingvističkih igri, Nabokov u ovom romanu iznenađuje jednostavnim i živim pripovedanjem, obojenim njegovim karakterističnim cinizmom prema ispraznim „vrednostima“ savremenog sveta.
Vladimir Vladimirovič Nabokov (22. 4. 1899 – 2. 7. 1977), takođe poznat pod umetničkim imenom Vladimir Sirin, bio je rusko-američki romanopisac. Posle prvih devet romana, napisanih na ruskom jeziku, stekao je međunarodnu slavu i kao pisac proze na engleskom. Bio je pasionirani igrač šaha.
„Lolita“ mu je najpoznatiji roman, često smatrana za njegov najbolji roman na engleskom jeziku. Kao i za sva njegova dela, za ovaj roman je karakteristična detaljna igra reči, kao i sinestetski detalji koji omamljuju čitaoce od prve do poslednje stranice. Na svetskim top-listama autora, Nabokov se našao ne jednom, a najveći uspeh je ostvario na listi „100 najboljih romana Savremene biblioteke“, gde je „Lolita“ bila na 4. mestu, a kasnije i „Bleda vatra“ na 53.

MG164 (N)