ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1963
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tvrdokoričeni primerak.
Narodni poslanik
„Narodni poslanik“ prva je napisana komedija pisca Branislava Nušića. Napisao ju je još za vreme studija, kao devetnaestogodišnji student.

Kada je komediju napisao predao ju je upravi Narodnog pozorišta na čijem čelu je bio Milorad Šapčanin. Iako su recezenti dali pozitvno mišljenje na ovu komediju, prošlo je čak trinaest godina otkada je ona doživela premijeru. Premijera je održana 19. oktobra 1986. godine. No, opet, prošlo je čak četrdeset godina da bi ova komedija bila štampana. Knjiga je svoj izlazak doživela 1924. godine.

„Narodni poslanik“ podeljen je u tri čina, a radnja se odvija krajem 19. veka u jednoj srpskoj varošici. Radnja komedije bavi se pitanjima osvajanja vlasti, odnosno bavi se palanačkim parlamentarizmom i načinom kako se bira poslanik.

Što se tiče žanra, ovu komediju možemo svrstati u društvenu komediju, odnosno komediju naravi. Karakteriše je međusobno preplitanje situacione i verbalne komike.
Branislav Nušić, jedan od najboljih srpskih komediografa, napisao je delo Sumnjivo lice kao način da ismeje tadašnje društvo i korumpirane, bahate ljude na vlasti. Ovo je ujedno i njegovo najpoznatije delo. Pisanje je završio 1888.godine i odneo ga je uredniku „Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta“. Iako mu se delo neizmerno svidelo, njegov savet je bio da Nušić sačeka sa objavljivanjem istog jer tadašnja vlast nije tolerisala ismevanje na sopstveni račun. Tako je delo objavljeno tek nakon trideset i pet godina. Postiglo je neverovatan uspeh, a prvi put je izvedeno 29. maja 1923.godine u beogradskom pozorištu.

Jedna od zanimljivosti vezanih za ovo delo je da ga je Nušić poneo sa sobom kada je srpska vojska krenula u povlačenje preko Albanije 1915. godine. U Prištini je morao da smanji prtljag i jedno od dela koje je tu ostavio bilo je i Sumnjivo lice. Zapisao je: „Idi, bedo. Nisam bio kadar preneti te preko Albanije.“

Nakon probijanja Solunskog fronta, Nušić se krajem 1918. godine vratio u Skoplje i saznao da su Bugari pretresali srpske kuće i spalili mu rukopise. Sreećom, oni koje je ostavio u Prištini su sačuvani.

Inspiraciju za pisanje ovog dela Nušić je pronašao u Gogoljevom Revizoru. U originalnom rukopisu napisao je da mu je ovaj ruski pisac velika inspiracija i navodi da je ova komedija „Gogoljijada u dva čina“. Sumnjivo lice je društveno satirična komedija, odnosno komedija društva i naravi. Smeštena u neku, nepoznatu varoš za vreme vladavine dinastije Obrenović, kao glavnu temu ima ismevanje nesposobne vlasti, moralnu degradiranost i nepismenost birokratskog aparata.

Pisac u ovu, kao i u sve svoje komedije, unosi elemente smeha i podsmeha vladajućem društvu. Društvu koje čini gomila bahatih, korumpiranih činovnika, nepismenih, nestručnih i nesposobnih da obavljaju svoj posao. Pogrešno tumačenje šifrovanog pisma dovodi do potrage za sumnjivim licem za koje veruju da je stiglo u varoš sa spisima protiv vladajuće dinastije. Niz apsurdnih situacija Nušić koristi kako bi na duhovit način pokazao nesposobnost državnih činovnika i stvara plimu tokom koje isplivavaju sve negativne osobine i prava lica ovih ljudi.

Kako bismo stekli pravu sliku o Srbiji toga vremena, Nušić nam je doneo odličan niz likova, počev od glavnih koji predstavljaju vlast, pa do sporednih, koji nam zaokružuju sliku toga vremena. Glavni likovi, kapetan Protić, pisari Vića i Žika, tipični su predstavnici vlasti. Verni su dinastiji, ali samo zbog sopstvene koristi. Smatraju da obavljaju mnogo važne poslove. Bahati su, nemoralni, umišljeni, duhovno siromašni i prazni. Ne prezaju ni od čega kako bi postigli ono što žele. Gaze svakoga ko im se nađe na putu. Jedinu lepšu stranu Nušić nam prikazuje kroz dvoje pozitivnih likova, kapetanovu ćerku Maricu i njenog dečka Đoku.

Sumnjivo lice je jedno od najvažnijih dramskih dela srpske književnosti i doživelo je nebrojano mnogo izvođenja u pozorištima širom zemlje, kao i televizijske adaptacije. Univerzalnost likova je pre svega ono što čini delo napisano pre više od jednog veka iznova aktuelnim. Nušić je gradio likove posmatrajući ljude svog vremena, ali osobine koje je u njima prepoznao i dodelio junacima, pre svega, u Sumnjivom licu publika i čitaoci prepoznaju i u današnjim predstavnicima vlasti i naroda.
Protekcija
Протекција је Нушићева комедија настала током његовог издржавања казне у Пожаревачком казненом заводу, а због песме којом је увредио краља Милана. Послуживши се тамо једном наивном лажи, осетио је на сопственој кожи како протекција у животу може да помогне, те је написао ово драмско дело бавећи се баш тим мотивом, комбинујући га са темом добре удаје. Галерија ликова и нушићевска комедија неспоразума насмејаће вас до суза.