ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 1986. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, 535 + 556 strana.
Napomena: pečat prethodnog vlasnika; knjige su veoma dobro očuvane.
R26



U ruskoj književnosti novijeg vremena nije retka pojava da pisac, nezavisno od delovanja strogih mera književne politike i odgovarajućih pojedinosti vlastite stvaralačke biografije, istraje u svojim samostalnim traganjima za istinom i filozofskom vizijom što tu istinu nadmoćno uobličuje. Takav je slučaj pre svega Mihaila Bulgakova i Andreja Platonova, koji su se zahvaljujući pomenutom sticaju okolnosti neopozivo našli u položaju klasika, potisnuvši stotine zvaničnih, „normativnih” autora i obesnaživši njihov godinama stvarani lažni ugled. U ovu grupu stvaralaca nesumnjivo spada i Vasilij Grosman. Pisac filozofskog romana-epopeje Život i sudbina blizak je, recimo, Bulgakovu i time što njegova „knjiga života” nije plod neke posebne, duhovno uzdignute stvaralačke faze, već očekivana posledica jedne orijentacije u postepenom razvoju, čiji su izvori, kako tematsko-motivski tako i formalni, u velikoj „monološkoj” umetnosti Lava Tolstoja.
Vasilij Semjonovič Grosman (1905—1964) radio je u Donbasu kao inženjer hemije.
Počeo je da objavljuje prozu 1934. godine. Njegove prve radove zapazio je Maksim Gorki i podržao mladog autora. Objavio je više zbirki pripovedaka i romana, a delo Život i sudbina publikovano je posle autorove smrti.
Roman Život i sudbina Vasilija Grosmana osvaja i potresa svet, iako u Sovjetskom Savezu još nije objavljen. Kritičari su fascinirani njegovom epskom snagom, u najboljim tradicijama ruske literature, i smatraju autora Tolstojem našeg vremena. Verovatno je reč o najambicioznijem i najznačajnijem ostvarenju ruske sovjetske književnosti u žanru romana-epopeje. Pisac koji se zalaže za „celu istinu”, stvorio je, dosledan toj koncepciji, hrabru, polemičku i riskantnu knjigu o našem vremenu, iako je tema nedavna prošlost, drugi svetski rat. Vezujući se za Staljinov i Hitlerov Glavni štab, nemačke zarobljeničke logore i gasne komore, kao i sovjetske koncentracione logore, za „junake“ iz hitlerovske sredine i negativne aktere staljinističke ere, Grosman preuzima i odgovornost poređenja dva još uvek do kraja neosvetljena fenomena naše epohe: fašizma i staljinizma.