Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-331-1474-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Marai, Šandor
Naslov Esterina zaostavština [i tri mala romana] / Šandor Marai ; [prevod Maria Toth-Ignjatović]
Jedinstveni naslov Ezter hagyatéka és három kisregény. scc
Ostali naslovi Ezter hagyatéka
Esterina zaostavština
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2005
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2005 (Beograd : Alfa)
Fizički opis 341 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Tot-Ignjatović, Marija
Pavković, Vasa
Zbirka Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga - Alfa] ; ǂknj. br. ǂ104
Sadržaj Iz sadržaja: Mesar ; Južni vetar ; Ljubav u srcu.
(karton)
Napomene Prevod dela: Ezter hagyatéka és három kisregény / Márai Sándor
Tiraž 1.000
Str. [343]: Beleška o piscu / V. [Vasa] Pavković
Beleška o prevodiocu: str. [345].

„Esterina zaostavština i tri mala romana“ je remek-delo kratke forme poznatog mađarskog pisca Šandora Maraija. Motivski razuđeno, ovo delo neobičnog naslova jedinstveno je po psihološkom načinu oslikavanja najdubljih poriva i najskrovitijih osećanja bića koje se zove čovek i kada voli i kada prašta, i kada mrzi i kada ne može da se odupre porivu zla u sebi. Delo bogate imaginacije i snažnih emocija o ljudskim uzletima i padovima za malo sreće pod nebeskim svodom.

Šandor Marai (1900–1989) bio je mađarski pisac i novinar. U mladosti je često putovao i boravio u Frankfurtu, Berlinu i Parizu. Jedno vreme je čak pisao na nemačkom jeziku, ali kada je odabrao da se pisanju posveti profesionalno ipak se opredelio za maternji, mađarski jezik. Bio je prvi književni kritičar koji je objavljivao prikaze Kafkinih dela.
Napisao je 46 knjiga (uglavnom romana) i savremenici su ga smatrali za jednog od najuticajnijih predstavnika mađarske književnosti između dva svetska rata. U delima koje je stvarao četrdesetih godina prošlog veka izražavao je nostalgiju za izgubljenom multinacionalnom, multikulturalnom atmosferom društva austrougarske monarhije. Takav stav afirmisanog i cenjenog pisca nije odgovarao novoj mađarskoj vlasti te je 1948. godine bio zamoljen da napusti zemlju.
Neko vreme boravio je u Švajcarskoj i Italiji, a zatim odlazi u Ameriku u kojoj je boravio do svoje smrti. Nastavio je da piše na mađarskom i s vremenom je postao zaboravljen i na evropskoj i na svetskoj književnoj sceni. Devedesetih godina prošlog veka, posthumno se na engleskom u Sjedinjenim Državama objavljuju njegovi memoari i nekoliko romana što dovodi do toga da ga književna kritika ponovo otkriva. Njegova dela se ubrzo potom reizdaju i prevode u Francuskoj, Poljskoj, Kataloniji, Italiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Portugalu, Češkoj, Danskoj, Islandu, Koreji, Holandiji, Srbiji... Do danas su njegova dela prevedena na 35 jezika širom sveta. Njegov impresivan književni opus ponovo je priznat i u Mađarskoj, koja mu je počast odala i izuzetno interesantnim i podrobnim dugometražnim biografskim filmom.
MG132 (N)