ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tvrdokoriceno izdanje.
Zapisi iz mrtvog doma: Knjiga je zbirka slabo povezanih cinjenica i dogadjaja vezanih za zivot u sibirskom zatvori, vise organizovanih oko `teme` nego kao neprekidna pri a. Sam Fostojevski je proveo cetiri godine u jednom od sibirakih zatvora, nakon sto jenosudjen za svoje uvesce u Krugu Perasevskog. To iskustvo nu je omogucilo da veoma autenticno opise uslove zatvorskog zivota kao i karaktere zatvorenika. U ovom romanu on prati zivot Aleksandra Petrovica, cije je zapise fiktivni autor pripovesti nasao posle njegove zmrti. Dostojevski je u ovom delu opsirno opisao zivot sibirskih zatvorenika, kao i uticaj crkve i aristokratije. Tematska organizacija forme dela nije stroga, i na neke teme se pisac vraca vise puta da ih opise iz razlicite perspektive. Najcesce tene su telesna kazna, beg iz zatvora, sloboda i druge. Jedinstveni ugao gledanja iz ugla zatocenika stvarnost neobicava principom kapi na staklu kroz koje se gleda- Zapisi su prilika da se paznja citalaca usmeri ka stranama ljudske licnosti do tog momenta nisu bile dominantne-kako u posmatranju tako u knjizevnosti. Postupak pisanja se razlikuje od uobicajenog dijaloskog razlaganja stvarnosti koji primenju Dostojevski (Bahtin i poetike Dostojevskog) i dominanta postaje predmetna rec hronicara, ne visesmislena rec ljudske emocije, na kojoj se ukrstaju razliciti planovi stvarnosti. Sama tragika dogadjaja je dovoljna. Hronicar Zapisa iz mrtvog g doma nastoji da pise u bjektivnim stilom, i jedine reci koje su u njegovo pripovedanje uplicu jesu vapaj za slobodom i zivotom.
Zapisi iz podzemlja: Novela se predstavlja kao odlomak iz memoara ogor enog, izolovanog, neimenovanog pripoveda a (kog kriticari uglavnom nazivaju Podzemnim covekom), koji je penzionisani drzavni sluzbenik koji zivi u Sankt Peterburgu. Iako prvi deo novele ima gormu monologa forma pripovedackog obra anja citapcu je ostro dijaloska. Prema Mihajlu Bahtinu, u ispovesti Podzemlja, `bukvalno nema ni jedne monoloski cvrste berazdvojene reci`. Svaka rec anticipira rec drugog sa kojim ulazi u opsesivnu unutrasnju polemiku. Podzemni covek napada savremenu rusku filozofiju, posebno `sta da se radi?` Nikolaja Cernisevskog. Uopsteno govoreci ovo delo se moze posmatrati kao napad i pobuna protiv determinizma, ideja za sve, ukljucujuci ljudsku licnost i volju, moze viti svedeno na zakone prirode, nauke u matematike.Jedan od prvih romana napisan posle izgnanstva pisca od devet godina, prestavlja odu antropoloskom pesimizmu i vrhunac pisceve veste analize kompleksnosti unutrasnjih konfliktai ljudske psihe.