Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-7446-024-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano.

Autor - osoba Bulgakov, Mihail Afanasьevič, 1891-1940 = Bulgakov, Mihail Afanasʹevič, 1891-1940
Naslov Majstor i Margarita / Mihail Bulgakov ; prevod Zlata Kocić
Jedinstveni naslov Master i Margarita. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2004
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novosti, 2004 (Barcelona : Litografia Rosés)
Fizički opis 445 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Kocić, Zlata, 1950- = Kocić, Zlata, 1950-
Zbirka ǂBiblioteka ǂNovosti. XX vek ; 2
(karton s omotom)
Napomene Prevod dela: Master i Margarita
Tiraž 150.000
Na presavijenom delu omotnog lista beleška o autoru.

Rukopisi ne gore.
Tridesetih godina prošlog veka u Moskvu stiže đavo. Ubrzo po dolasku, ovaj neočekivani posetilac sa svojim pomoćnicima, među kojima su i jedan mačor koji govori i prelepa veštica, unosi pometnju kod Moskovljana koji odbijaju da veruju kako u Boga tako i u đavola. U međuvremenu, Majstor, autor neobjavljenog rukopisa o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, očajan leži u psihijatrijskoj bolnici. Njemu odana Margarita toliko ga voli da je zarad njega spremna da đavolu proda dušu.
Po mnogo čemu jedinstven u ruskoj književnosti, ovaj roman obiluje humorom i filozofskom dubinom. Zbog cenzure i aluzija na Staljinovu diktaturu je ovo vrhunsko delo Mihaila Bulgakova u celosti objavljeno bezmalo tri decenije posle piščeve smrti. Danas je osvedočeno blago svetske književnosti.

Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 – Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta.
Detinjstvo i mladost
Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu. U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena.
Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet „Taras Ševčenko“ Kijevskog univerziteta.
Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio.
Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi.
Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče „Pseće srce“. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike.
Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak „Buduće perspektive“). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa.
Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama („Gudok“, „Rabočij“) i časopisima („Medicinskij rabotnik“, „Rossija“, „Vozroždenije“). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama „Nakanune“ koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama „Gudok“ je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova.
Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. „Vserossiйskiй Soюz pisateleй“). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena.
U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan.
Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava „Grimizni otok“. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog „Majstor i Margarita“. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“).
Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.
Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada „Beg“, „Zojkin stan“, „Grimizno ostrvo“, „Dani Turbinovih“.
U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave „Dani Turbinovih“, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u „Pravdi“, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu „Minin i Požarski“ i „Petar I“. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom.
1939. Bulgakov je radio na libretu „Rahel“, a takođe na komadu o Staljinu („Batum“). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije „Majstora i Margarite“.
Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940. Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.
MG104 (N)