Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Veona ocuvane,skoro nove. Pecat biblioteke
Zapisi o književnosti.1953–1965 I tom

Prvo prelistavanje časopisa pojavilo se u julsko-avgustovskoj svesci 1953. godine. Već u njemu data je jedna zanimljiva crtica o odnosu istorije i fikcije, primer preoblikovanje istorijske građe u romanu. Reč je o poređenju načina na koju su istu scenu iz revolucionarnog februara 1848. godine na ulicama Pariza prikazala dvojica prijatelja, Maksim Di Kan i Gistav Flober, prvi u svojim Uspomenama iz 1848., a drugi u Sentimentalnom vaspitanju. Poređenje, razume se, nije originalno – sproveo ga je Aleksis Fransoa u časopisu Revue d’Histoire littéraire, a Tišma je odigrao ulogu posednika, sekundarnog autora koji odabira, priređuje i prevodi tuđi tekst, uz eventualno dodavanje sopstvenog komentara. Već tu je, dakle, uspostavljena matrica koja će biti dosledno primenjivana tokom narednih 12 godina, u stotinak varijacija godišnje, usredsređenih uglavnom na književne aktuelnosti. Tako smo, iz druge ali pouzdane ruke, saznavali šta se događa u savremenoj svetskoj književnosti: koje su knjige privlačile najviše pažnje kritičara, koje su bile nagrađivane a koje najčitanije, koji su se autori uspinjali na književnu pozornicu a koji su njome vladali, koji su se pokreti javljali i koje poetike dominirale. Budući zaposlen u izdavaštvu, hroničar nije propuštao ni izveštaje o stanju na tržištu knjiga, tiražima i zaradama.

Zapisi o književnosti 1953-1965 II deo
„Palo mi je na pamet da bih mogao da iskoristim znanje jezika pišući prikaze stranih časopisa, koji su u Biblioteku Matice srpske, zahvaljujući [Mladenu] Leskovcu, stizali u vrlo lepom broju, ostajući uglavnom nečitani“ ̶̶ zapisao je Tišma.

Tako je nastala rubrika Listajući časopise koja će, na stranicama Letopisa Matice srpske, izlaziti bez prekida od 1953. sve do sredine 1965. godine. U doba intenziviranja kulturne komunikacije sa Zapadom, ali i još uvek visoko postavljene ideološke barijere i ograničenog fizičkog saobraćaja, bio je to prozor u svetski književni život, pro¬zor koji je i autoru i njegovim čitaocima bar delimično zamenjivao putovanja.