ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 235
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Korice:
Miomir Radovic

Boris Vijan, klasik novije francuske književnosti, vodi nas u začarani svet gde deca lete i gde kroz čudno naselje protiče potok ljudskog stida, gde svaka pojedinost na nenadmašno poetski način simbolično predstavlja neki vid sveta i ljudske sudbine...


Boris Vijan (franc. Boris Vian; 10. mart 1920 – 23. jun 1959) je bio francuski pisac, pesnik, muzičar, pevač, prevodilac, kritičar, glumac, pronalazač i inženjer. On je najviše upamćen danas zbog svojih romana. Objavljivao je pod pseudonimom Vernon Saliven romane koji su bili bizarne parodije krivičnih fikcija, visoko kontroverzne u vreme njihovog publikovanja. Vijan je ostala dela objavio pod svojim pravim imenom, karakterističnim visoko individualnim stilom pisanja sa brojnim izmišljenim rečima, igrom reči i nadrealističkim pristupom.


Završio je školu za inženjera. Kao inženjer, radio je u Francuskoj asocijaciji za standardizaciju koja ga je sputavala, a posvetio joj je satirični roman „Vercoquin et le plankton“, koji je napisao u 23. godini. U 17. godini Vijan je prvi put čuo Djuka Elingtona, i tada je naučio da svira trubu. Javilo mu se i interesovanje prema američkoj kulturi.


Piše na stotine pesama, razvija karijeru pevača u kabareu, glumi u filmovima, stiže da piše kritike za francuski magazin posvećen džezu. U roku od dve godine stvara dva zapažena romana, jedno remek-delo, roman „Vadisrce” 1946. godine, a sledeće godine, pod pseudonimom Vernon Saliven, krvavu priču „Pljuvaću po vašim grobovima”. Vijanov nasilni roman je bio zabranjen, a autor je kažnjen sa 100.000 franaka. Nije se smirio, i napisao je još dva šund romana pod pseudonimom Vernon Saliven. „Pljuvaću po vašim grobovima” prati ubicu, američkog crnca Lija Andersona koji se sveti zbog linčovanja mlađeg brata tako što siluje i ubija bele devojke.

Džejms Boldvin, američki pisac, zabeležio je da suština te knjige nije u seksualnom iživljavanju, nego da govori o gnevu i bolu. „Vijan je (o tom gnevu) mogao da čuje u muzici crnaca, po podrumima i barovima ondašnjeg Pariza. Mogao je to da sazna i od Vilijama Foknera, Ričarda Rajta i Čestera Hajmsa, ali on je to čuo u muzici i, sigurno, video na ulicama”, zabeležio je Boldvin.[1]

Muzika
Vian je takođe izvršio važan uticaj na francusku džez scenu. Napisao za nekoliko kritika džez scene u Parizu i objavio brojne članke koji se bave džezom kako u Sjedinjenim Američkim Državama tako i u Francuskoj. Njegova muzika i pesme uživaju popularnost tokom njeovog života, a posebno antiratna pesma Le Déserteur (Dezerter).

Smrt
Juna 1959. godine Vijan odlazi na projekciju filmske verzije njegove knjige “Pljuvaću po vašim grobovima”. Posvađao se sa producentima oko interpretacije i realizacije filma koga se i javno odrekao navodeći da je želeo da se njegovo ime izbriše sa spiska produkcije. Nekoliko minuta posle početka filma izgovorio je rečenicu These guys are supposed to be American? My ass!. Tada se sručio u svoju stolicu i umro od srčanog udara na putu do bolnice.