ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K121
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga vrhunskih kratkih eseja, osvrta i autorskih tekstova, od kojih su neki izazvali ozbiljne polemike u javnom mnjenju.

Da bi ugodile narodnim željama i snovima, srpske političke elite su tradicionalno bile prinuđene (mada im to nije teško padalo) da potiskuju elitizam, visoku kulturu, kako humanističku tako i tehničku, i da društvenu energiju preusmere na oslobodilačke ratove, distribuciju brašna i zejtina i upriličavanje pučkih zabava i „narodnih odušaka“. Bojni poklič srpskih pseudoelita – narod je uvek u pravu – i strah od realnosti i suočavanja sa izazovima vremena još uvek proizvodi nakazni konzervativizam, u stvari zatucanost; vrhunski cilj je još uvek puko biološko preživljavanje.

Zbirka Pušači crvenog bana sastavljena je od izabranih tekstova objavljivanih od 2012. do 2017. godine i predstavlja literarno svedočanstvo o mentalitetu i identitetu srpskog naroda, naravima i delanjima srpskih vođa i njihovih podanika. Tematski složeni i pažljivo odabrani, ovi mikroeseji predstavljaju najbolje od autorove žurnalističke proze zbog tipičnih „basarijanskih“ paradoksa, aporija i igara rečima. Provokativnim stilom, urnebesnim humorom i satirom, proslavljeni srpski pisac Svetislav Basara u stampedu reči bespoštedno domanovićevski kritikuje javne delatnike, političare, slavne ličnosti i one koji vole da se tako predstavljaju.

Pred vama je knjiga vrhunskih kratkih eseja, osvrta i autorskih tekstova, od kojih su neki izazvali ozbiljne polemike u javnom mnjenju, pa čak i sudske tužbe protiv nagrađivanog književnika.

Format: 13x20 cm
Broj strana: 488
Pismo: Latinica
Povez: Mek


Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.[2]

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta. Beograd: ISBN 978-86-7346-585-2. ) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije[3] 20. veka.

Pre dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu Fame o biciklistima. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja sam u mojoj zbirci Fras u šupi objavio priču „Svetislav Basara intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program radio Beograda“. Basarini rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove proze. Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.

— David Albahari
Drame su mu izvođene na mnogim scenama a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik[3].

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru.[4]

Kolumnista je dnevnih novina Danas. Kolumna mu nosi naziv Famozno.[5]

Iz braka sa Vidom Crnčević-Basara, kćerkom pokojnog Brane Crnčevića[6][7], ima dvoje dece Taru i Relju.[8]

Nagrade i priznanja
Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.[3]

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini[9] i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine. Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.[10]

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“.[11] Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.