ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973
Jezik: Srpski
Autor: Strani

IVAN SERGEJEVIČ TURGENJEV IZABRANA DELA 1 - 10 MATICA SRPSKA

Prevod:
Miloš S. Moskovljević
Mihailo Jakonić

Redakcija prevoda:
Milorad Đurić

Najkvalitetnije i najbolje izdanje Turgenjeva kod nas, izdanje MATICA SRPSKA Novi Sad 1973. godine, izvanredni prevodioci, tvrd platneni povez, zlatotisak, prošiveno, obeleživač za stranice.
Može se slobodno reći da je ovo LUX IZDANJE.
Ćirilica.

Komplet sadrži sledeće naslove:

01. LOVČEVI ZAPISI
02. PRIPOVETKE
03. PRIPOVETKE
04. PRIPOVETKE
05. PRIPOVETKE
06. PRIPOVETKE
07. PRIPOVETKE * PESME U PROZI
08. RUĐIN * PLEMIĆKO GNEZDO
09. UOČI NOVIH DANA * OČEVI I DECA
10. DIM * NOVINA

Knjige, koliko sam mogla da vidim, nisu čitane.
Čak i ako je neka od njih pročitana, nema tragova.
Potpuno su čiste i odlično očuvane.
Malo prašine na gornjem delu, iako su stajale u kućnoj biblioteci, godine čine svoje.

Očuvanost izvanredna.

Ivan Sergejevič Turgenjev (1818 — 1883), ruski književnik, pesnik i dramski pisac.
Njegovo delo OČEVI I DECA smatra se jednim od najvrednijih romana XIX veku. U njemu je prvi put definisan pojam `nihilizam` kome je autor suprotstavio pojam `pozitivnog heroja`.
Iako rođen u bogatoj zemljoposedničkoj porodici, iako su mu roditelji obezbedili dobro obrazovanje - naime, školovao se najpre kod kuće, na imanju svojih roditelja, a kasnije u internatu u Moskvi, zatim u Sankt Peterburgu i Berlinu, napustio je državni posao posle dve godine da bi se posvetio literarnom radu.
Odbacivao je politički radikalizam koji su podjednako iskazivali kritičari i pobornici carskog režima, ali je bio razočaran represivnom unutrašnjom politikom cara Nikolaja I.
Aktivno je iskazivao svoje protivljenje kmetstvu, što je pokazao i kada je nasledio roditeljsko imanje 1850.
Tada je oslobodio sve kmetove, a posle zvaničnog ukidanja kmetstva 1861, pomogao je emancipaciju i ekonomski položaj kmetova na svome imanju.
Državna vlast nije sa simpatijama gledala na njegove otvoreno iznete stavove. Uhapšen je u maju 1852. i proveo je dve godine zatočen na porodičnom imanju. Razlog je bio članak posvećen preminulom Gogolju, kojim je zaobišao zvanične cenzore.
Odbojnost ka preovladavajućem političkom stanju u Rusiji bila je razlog što je mnogo godina proveo u inostranstvu. Konačno je emigrirao 1861, prvo u Baden-Baden (do 1870), a kasnije u Pariz, gde je živeo do smrti.
U Rusiju se vraćao povremeno u posebnim prilikama.

# 67