Priča Plavi sifon objavljena je  1992. godine i ubraja se među najznačajnija dela švajcarske književnosti. Plavi sifon je bajka za odrasle, poetsko putovanje kroz vreme u dva smera u kojoj pripovedač  s jedne strane opisuje svoje fantastično putovanje u vlastitu prošlost, s druge putovanje svoga nekadašnjeg dečačkog Ja u budućnost. 

Pedesettrogodišnji pripovedač se izlazeći iz bioskopa vraća pedeset godina unazad i usred ratnih prilika odlazi u Bazel kod svojih roditelja. Kod kuće je sve kao i ranije. Osim roditelja, dadilje i psa, i njegova buduća žena je tu.  Čak i plava sifonska flaša, koja mu je ostala duboko urezana u sećanju, i dalje stoji na svome mestu u dnevnoj sobi. Jedino njega, sina, nema. U paralelnoj vremenskoj dimenziji on se kao trogodišnjak izlazeći iz bioskopske sale iznenada zatiče u Cirihu, pred kućom u kojoj će  pedeset godina kasnije živeti sa svojom vlastitom porodicom.   

„Izvanredna knjiga. Jedna od najlepših knjiga Ursa Vidmera i jedna od najlepših knjiga napisanih poslednjih godina“ – Neue Zürcher Zeitung

„Priča genijalne konstrukcije, prepuna fantastičnih detalja, koje čitalac, kako bi što duže uživao u njima,   ni ne želi sve odjednom da otkrije“ – Süddeutsche Zeitung

„Odlično napisano. Mirna, poetska knjiga koja tera na razmišljanje. Knjiga koju vredi pročitati!“ – Literarisches Quartett, ZDF

„Predivna priča“ – Frankfurter Allgemeine Zeitung

Prevela sa nemačkog Marija Ančić