Deca naše ulice je roman koji nudi razvijenu alegorijsku sliku mita o stvaranju sveta i
širenju grada kao univerzalne metafore civilizacije. U minuciozno razrađenom pentaptihu Nagib
Mahfuz, ovenčan 1988. Nobelovom nagradom za književnost, otkriva nam svoje poimanje
istorije čovečanstva kao utopijske fantazije o izgubljenom raju.

Opisujući politiku kao centralnu osu ukupne ljudske prakse, autor nas dovodi do smele i,
za mnoge, grešne misli da su sve religije jednake. Nauka je naslednica vere u neizvesnoj potrazi
za savršenim modelom svetskog poretka.

Povest našeg šora, tog svetog jajeta iz kog se legu novi i novi krajevi grada, ciklična je:
izabrani pojedinac ulazi u svet nasilja i razvrata i trijumfuje u borbi protiv nepravedne sile.
Vreme prolazi, svet opeva spasiteljeve podvige, ali za boravlja lekciju i nanovo tone u nasilje i
razvrat.

Deca naše ulice su epopeja s porukom da nepravdi mora doći kraj, kao što posle noći
dolazi dan. Ovim filozofskim romanom Mahfuz postavlja pred nacionalne vođe sa sredine
dvadesetog veka pitanje da li žele da stvaraju društvo pravde i slobode ili bede, iznude i
mafijaških klanova.

Zbog ovog romana Nagib Mahfuz je bio žrtva atentata od čijih posledica je nekoliko
godina kasnije i umro.

Preveo sa arapskog Srpko Leštarić