Nobelova nagrada za književnost 2017. Kroz sećanje na neslavne detalje iz svog života, slikar Masuđi Ono preispituje svoju ulogu u državnom propagandnom mehanizmu tokom Drugog svetskog rata. Za razliku od svog učitelja, nisu ga privlačile zapadne tehnike slikarstva, već tradicionalni način, pogodan za propagandne postere, što je umetnika odvuklo ka ideologiji ekstremne desnice, potkazivanju i osvajanju političkih pozicija moći. Dilema otadžbina ili umetnost razrešava se izdajom i jedne i druge. Nakon rata, Ono je suočen s radikalnim promenama koje se dešavaju u društvu – ugovoreni brakovi nestaju, promenjena je uloga žene u društvu, status staraca više nije isti, a njegov ugled naglo opada. Slikar prolaznog sveta zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje ...