Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-521-0315-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Laguna, Beograd
Format: 13x20 cm
Broj strana: 340
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 2009.
Prevodilac: Tatjana Milosavljević

Autor bestselera Ognjena kapija i Vrline rata.

Pre 2300 godina, nepobeđena armija sa zapada napala je domovinu neustrašivih istočnih plemena. Ovo je priča jednog vojnika...

„Ovde se neprijatelj neće suočiti s nama na bojnom polju, prsa u prsa, kao druge vojske s kojima smo se borili u prošlosti... Kad ga budemo porazili, neće nas prihvatiti kao gospodare. Stalno će se iznova vraćati. Njegovu strastvenu mržnju prema nama nadilaze samo njegovo strpljenje i sposobnost da trpe.“

Stiven Presfild, autor brojnih bestselera na temu antičkog ratovanja, vraća se s impresivnim istorijskim romanom koji nam dočarava osvajanje avganistanskih kraljevstava u koje se 330. g. p.n.e. uputio Aleksandar Veliki, u pohodu koji sablasno nagoveštava taktike, užase i razočaranja savremenih konfikata u Iraku i Avganistanu.
Ispričan rečima Matije, mladog pešadinca u Aleksandrovoj vojsci, koje su lako mogle biti izvučene iz današnjih ratnih izveštaja, Pohod na Avganistan bavi se izazovima, vojnim i etičkim, s kojima se Aleksandar i njegovi vojnici suočavaju upuštajući se u jedan sasvim nov i drugačiji rat. Primorani su da se prilagode metodama nemilosrdnog neprijatelja koji primenjuje taktiku zastrašivanja i pobune i krije se među civilnim stanovništvom i regrutuje žene i dečake kao borce. Matija pripoveda o svom naglom sazrevanju u vojnika, učestvujući u akcijama zasnovanim na Aleksandrovoj strategiji spaljene zemlje.
Pohod na Avganistan, kao izvanredno uzbudljiva avantura koja oživljava sukob između osvajačke vojske sa Zapada i strašnih istočnjačkih ratnika, rešenih da po svaku cenu odbrane svoju domovinu, još jednom pokazuje duboko razumevanje Stivena Presfilda za nadu i očajanje ljudi u borbi, kao i istorijskih stvarnosti koje nastavljaju da utiču na svet u kojem živimo.

Stiven Presfild je rođen 1943. u Porto Spejnu na Trinidadu. Pošto je 1965. diplomirao na Univerzitetu Djuk, stupio je u marince. Pripadnik ovih elitnih vojnih trupa bio je sve do 1971. godine, kada se oženio, preselio u Njujork i zaposlio kao pisac reklamnih tekstova za jednu firmu. U želji da uradi nešto kreativnije i značajnije, dao je otkaz i počeo da piše roman. Ta odluka se umalo pretvorila u njegovu životnu katastrofu. Tri godine kasnije, razveden i bez prebijene pare, živeo je u jednoj prikolici pokraj reke, od niza privremenih poslova kao što su branje voća i vožnja taksija i traktora.
U međuvremenu je napisao tri romana, od kojih nijedan nije objavljen. Tada je Presfild rešio da je vreme za novu veliku promenu i odselio se u Grad snova, gde je u narednih petnaest godina napisao, ili sarađivao na pisanju trideset i četiri scenarija. Od filmova snimljenih prema njima neki su zaboravljeni vrlo brzo, i ni sam Presfild ne želi da ih se seća. Tih godina, omiljena knjiga mu je postala Bhagavad-Gita, i u njoj je pronašao i inspiraciju za prvi svoj roman koji je ne samo objavljen nego i dospeo na bestseler liste, pod naslovom The Legend of Bagger Vance (Legenda o Bageru Vensu).
Za njim su usledila tri istorijska romana čija se radnja odigrava u antičkoj Grčkoj i koji su, jedan za drugim, postigli zavidan uspeh, pre svega u Sjedinjenim Državama i u Grčkoj: Gates of Fire (Ognjena kapija), Tides of War (Plime rata) i Last of the Amazons (Poslednje Amazonke). Ognjena kapija zvanično je uvrštena u obaveznu literaturu za studente Vojne akademije Sjedinjenih Država i pripadnike specijalnih pomorsko-pešadijskih jedinica. U septembru 2003. Sparta (danas sasvim malo naselje na mestu nekadašnje Leonidine kraljevine) proglašava Stivena Presfilda svojim počasnim građaninom.

MG33 (N)