Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Najinteresantnija poglavlja iz epskog romana “Musaši MIjamoto”

Roman pisca Eiđija Jošikave “Musaši Mijamoto” ima ukupno preko 1200 stranica, objavljen je u 4 toma, a oni koji žele da iz dugačke epske priče uzmu samo ono najinteresantnije, odlučuju se za skraćenu verziju od ukupno oko 200 strana. U ovoj knjizi objavljena su najinteresantnija i najdinamičnija poglavlja, opisani najpoznatiji dvoboji čuvenog samuraja, iz kojih je uvek izlazio kao pobednik. Najinteresantnija je, sigurno, Musašijeva borba protiv stotinak pripadnika škole borenja Jošioka iz Kjota, tokom koje je ubio više od polovine protivnika, a onda jednostavno pobegao sa poprišta bitke. Roman se završava čuvenim dvobojem sa samurajem koji se zvao Kođiro Sasaki, koga ubija jednim udarcem i onda zauvek prestaje da se bori. Kuriozitet ove knjige su originalne japanske ilustracije iz 1934. godine, objavljivane u dnevnom listu “Asahi šinbun”.

Eiđi Jošikava (1892 – 1962) rodio se u Jokohami, kao sin bogatog trgovca, ali, pošto mu je otac bankrotirao morao je još kao dečak da radi fizičke poslove, sve dok u 30. godini nije postao novinar malog lista “Maiju šinbun”. Počeo je da piše istorijski roman “Život sveštenika Šinrana”, koji je objavljivan u nastavcima, što je česta praksa u Japanu i danas. Pošto je roman postao popularan, prešao je u veći list “Mainići šinbun”, gde je objavio drugi roman “Nesreće sa mačem I ženama” i odmah i treći “Tajni zapisi iz Narutoa”, posle čega je postao popularan u Japanu.

Napisao je još nekoliko istorijskih knjiga, a večnu slavu je postigao napisavši roman “Musaši Mijamoto”, koji je prvo izlazio u nastavcima od 1935. do 1939. u najuglednijem listu Japana “Asahi šinbun”. Roman o istinitoj ličnosti, nepobedivom samuraju Musašiju doneo mu je i novac i veliku popularnost. Iz mraka prošlosti izvukao je zapostavljenog nacionalnog junaka, nepobedivog borca, koji, međutim, nije priznavao društvene kanone. Napisao je još nekoliko istorijskih romana, dobio književnu nagradu “Kikući Kan” kao i “Orden za kulturu”, najviše japansko državno priznanje iz oblasti kulture.