ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ ČIZMAŠI
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Dragoslav Mihailović (1930) je najpoznatiji po romanima Kad su cvetale tikve (1968) i Petrijin venac (1975). Prvi je izazvao veliku kontroverzu i kasnije se našao u obaveznoj srednjoškolskoj lektiri, po drugom je Srđan Karanović snimio čuveni istoimeni film. Mihailovićev treći roman, Čizmaši (1983), ovenčan je prestižnom NIN-ovom nagradom. Delo je napisano u Mihailovićevom prepoznatljivom maniru – u prvom licu, „prostim jezikom“, iz vizure glavnog junaka, Živojina M. Stanimirovića, poznatog i kao Žika Kurjak. Glavnica radnje je smeštena u period neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata i prati Žikin uspon u vojsci Kraljevine Jugoslavije, a zatim i njegov pad nakon „škandala“ čiji je akter bio. Čizmaši su istinski dobar roman. Pisac priču obogaćuje dokumentima i tako daje širu sliku političkog života tog vremena, objašnjava korene sukoba koji traju do danas. Gusta je to tapiserija, a Mihailović vešto i sigurno balansira između mikro i makro plana. Njegovo zgusnuto pripovedanje je živo i autentično, pa je samim tim tragika poslednjih stranica jače podvučena.

Драгослав Михаиловић (право презиме Михајловић) (Ћуприја, 17. новембар 1930 — Београд, 12. март 2023) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[2] Дела су му превођена на више страних језика.[3]

Биографија
Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.

Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.[4][5]

Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио[6] на инсистирање Кардеља.[7]

Његову биографију написао је Роберт Ходел Речи од мрамора. Драгослав Михаиловић – живот и дело, Београд: Лагуна, 2020.

Преминуо је 12. марта 2023. у Београду.[8][9][10] Сахрањен је 16. марта 2023. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[11][12][13][14]

Приватан живот
Његов син је сликар Бранислав Михајловић, а ћерка глумица Милица Михајловић.[15]

Награде и признања
Октобарска награда Београда, 1967.
Андрићева награда, 1976.
Златна арена за најбољи сценарио, Пула, 1978.
НИН-ова награда, за роман Чизмаши, 1984.
Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Чизмаши, 1985.
Награда „Борисав Станковић”, за књигу прича Лов на стенице, 1994.
Награда Вукове задужбине, 1994.
Награда „Вељкова голубица”, 2008.
Награда „Стефан Првовенчани”, 2008.
Кочићева награда, 2011.[2]
Награда „Григорије Божовић”, за приповетку „Четрдесет и три године”, за 2016.[16]
Велика награда „Иво Андрић”, за животно дело, 2020.
Награда „Скендер Куленовић”, 2020.[17]
Дела
Кад су цветале тикве
Фреде, лаку ноћ
Петријин венац
Чизмаши
Голи оток
Црвено и плаво
Време за повратак
Гори Морава
Лов на стенице
Увођење у посао[18]