Godina : Do 1900.
Detaljno stanje: Dobro
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

– Je li ti, kurvetino, šta ovde radiš?
– đorde, pazi šta govoriš!
– Hoceš da postaneš srpska kraljica, a! Ti, srpska kraljica? Zar ti je svraka popila mozak? Zar misliš da ceš nas sve obrlatiti kao što si obrlatila budalu kralja? Dete si uvukla medu noge! Kobilo!
Pogadate, biran recnik sam ukazuje na to – rec je o Dragoj Mašin.
Ove `nežne` kvalifikacije samo su deo onoga što se može iz istoriografskih srpskih knjiga pronaci o najinteligentnijoj i najtragicnijoj srpskoj kraljici, Dragoj Obrenovic, koju je narod zapamtio pod prezimenom njenog prvog muža – Mašina.
Ovaj brutalni dijalog napad je jednog od njenih buducih ubica đorda Gencica na nju kada je cuo za potencijalnu ženidbu sa srpskim kraljem.

U ponudi je originalni rukopis, pismo Drage Masin (pisano po naredjenju Kraljice Natalije) od 4. maja 1896. godine iz Bijarica. Dimenzije lista su oko 15 x 30 cm. Ovde prikazana rezolucija digitalnog fajla namerno je smanjena zbog mogucnosti neautorizovanog koriscenja i zloupotrebe.

Sledece i prethodne ekscerpte pise Isidora Bjelica (preuzeto sa interneta):

Ali, vratimo se na pocetak. Draga Lunjevica, ta prelepa, nežna, pametna, talentovana mlada devojka, u koju su bili zaljubljeni svi važni i pametni Srbi od Bogdana Popovica do oba kralja…Draga Mašin, pardon, Obrenovic, koju su obožavala braca Klemanso, za kojom je lud bio Anatol Frans i koju je bio rešen da oženi i Pol Dešanel, koji ce posle postati predsednik republike. Na dugackom spisku njenih udvaraca i obožavalaca nalazi se i Žan Žores, Drajfusov branilac koji ce u cudenju i besu, posle 29 maja 1903, reci:
– Razumem što ste smakli jednog tiranina, ali šta vam, za Boga miloga bi, da ubijete onu divnu ženu?...
Medutim, najveca tajna tice se cinjenice da je upravo u toj noci pljacke i masakra Drage i Aleksandra, pored ostalih spaljenih dokumenata izgoreo i njen autobiografski roman Ja, Draga. Druga prica, mnogo verovatnija, kaže da je roman ukrao sam Apis koji ga je dugo cuvao kao najperverzniju relikviju, a posle njegove smrti je on nekim cudnim putevima dospeo u Francusku gde se i danas nalazi u posedu coveka koji ga je otkupio...
Petnest godina stariji Svetozar i sedamneastogodišnja Draga, vencali su se krajem vrelog avgusta 1883. godine u Sabornoj crkvi. Dok je prelepa mlada cvrsto stiskajuci ruku mladoženje kojeg nije želela, ulicom se provozao sedmogodišnji prestolonaslednik Aleksandar. Ocaran prizorom prelepe mlade devojke koja je po toj vrelini u lakoj belini licila na andjela podigao se i mahao joj uzbuden i crven u licu. Draga nije mogla tog toplog avgustovskog dana punog mlakog vetra, pomisliti da je taj klinac-princ njen buduci muž.
Ginekološki problemi Drage Lunjevice, njeni jajnici, materica i vagina postali su, cini se najobradivanije teme srpske istoriografije
Bila je ljubavnica i svog svekra i svekrve
Navodno sve je posledica jedne neslane šale kralja Milana, koji je na prijemu na kome su bili, Svetozar i Draga, prvo napao neki Svetozarov projekat, a potom zaplesao sa Dragom opcinjen njenim šarmom i oblinama. Sasvim je izvesno da je Draga bila kratkorocna opsesija našeg kralja Don Žuana.
Iz tog perioda i datiraju price o Draginom promiskuitetu, pa i prostituciji. Tada je nastao famozni spisak od 12 ljubavnika koji je Gencic manijakalno nosao u nedrima.
Slobodan Jovanovic je ovako okarakterisao njen slucaj: `Ako ne drukcije, a ono po tajnama svoga tela Draga je bila bludnica.`
Suprotno pricama da je u tim svojim mladim udovickim godinama Draga postala promiskuitetna, ona je zapravo bila primana i poštovana u svim `boljim` beogradskim kucama (kako ovo jezivo zvuci!). Da nije tako bilo teško bi se moglo i desiti da kraljica Natalija po svom mucnom proterivanju iz Srbije uzme `kurvu-udovicu` da joj bude dvorska dama i pratilja.
Kada je prvi put videla Dragu, Kraljica Natalija je poželela da joj bude ljubavnica.
Posle niza putovanja, na kojima je upoznala i rusku carsku porodicu, Natalija i Draga su se skrasile i Bijaricu gde je Natalija izgradila prelepu vilu `Sašino` u ime ljubavi prema svom sinu.
Aleksandar je Dragu upoznao u Bijaricu 1894. godine.
Ono što je posebno uznemiravalo Milana, a posle i celu svitu ministara i dušebrižnika je – da njega zapravo žene nisu ni zanimale. Tako se stari ženskaroš Milan žalio Cedi Mijatovicu:
– Ne samo da je u društvu žena apsolutni levak, nego je potpuno neosetljiv na uticaj najšarmantnijih žena na svetu! On, moj Cedo, nije normalan!
Draga se opirala Natalijinoj ideji da pošalje pismo mladom Aleksandru u kome ga poziva da dode na letovanje 1895. Natalija je insistirala i zacikavala Dragu prebacivši na kraju sve to na laku šalu da bi, bajagi, ona sebi privukla sina. Tako je Draga zauzela Natalijino mesto za pisacim stolom i napisala to fatalno pismo. Na kasniju primedbu da je upravo ona servirala Dragu Saši, Natalija je odgovorila:
`Ceo svet ima uticaj na moga Sašu jer je on slabovoljan, pa ga i ja, njegova mati moram imati ma na koji nacin. Pa ako ne može na neki drugi nacin, mora se onda ovako.`
Oteo je Dragu iz kreveta svoje majke i oca
Draga je ostala kod Natalije sve do 1897. Natalija je Dragu ispratila sa teškim recima i mracnim kletvama.
Kada je kralj rešio da svoju ljubav ozvanici, da je ucini bogougodnom – tada za sve Draga postade `kurva`.
U šokantnoj, detinjastoj, opscenoj i iznad svega potresno lepoj prepisci izmedu Drage i Aleksandra moguce je pohvatati odbleske te najneverovatnije srpske ljubavi... Draga i Saša su se dopisivali gotovo svaki dan. U toj neverovatnoj kolekciji tajnih ljubavnih pisama ima više Sašinih nego Draginih, zaverenici su naime pokrali i mnoga ljubavna pisma Drage Mašin...
Gencic, tada ministar policije, potpuno je povilenio. Kralja je naprosto zasuo kompromitujucim podacima o Dragoj. Uopšte, krece jedna takva negativna kampanja protiv Drage, koja teško da se može i sa cim uporediti. Gencic je doneo policijske zapisnike o njenih 12 ljubavnika, Natalija je slala najogavnija pisma u kojima je ogovarala Dragu kao lenju, bednu, nerotkinju pa cak da ima i loše zube. Krenule su price da je ona ruski špijun, da priprema atentat na Milana, a za kraj Milan je porucio Aleksandru i da je on spavao sa njom i da nije ništa posebno.
Jedan po jedan dolazili su kod kralja i objašnjavali da se Draga prodavala za novac i poklone, ali Saša nije hteo da ih sluša, on je uostalom jedino verovao Dragoj...
Za tu drugu stranu koja ukljucuje i kraljicu Nataliju, Draga je bila lažov i manipulant, kurva i veštica. .
Talas mržnje i srama prekrio je Srbiju i Srbija je kao uzrok svih svojih problema prepoznavala samo jednu ženu, nesrecnu Dragu – nerotkinju.
Draga je obukla svoju providnu spavacicu i stavila na sebe tek nekoliko kapi omiljenog mirisa Californian Popy. Mirisala je na makov cvet, malo pomešan sa ambrom.Tu noc su Draga i Saša poslednji put vodili ljubav i mazili se i tu noc je Saša ponovio svoju omiljenu recenicu.
`Za nas nije da se krhamo pod ovim intrigama, nego je nama mesto negde daleko od ovog pakosnog sveta.`
U dva ujutru se cula eksplozija od razvaljivanja kapije. Dalje je sve poznato. Ili bar delimicno. U svim tim izveštajima sasvim dugo se krilo kolika je bila brutalnost zaverenika i cinjenica da su sekirom sabljama i mecima iskasapili svog kralja i kraljicu. Poslednja dva sata sumanutog jurcanja po dvoru Draga i Saša su se krili u njenom ormaru, u garderobi. U jednom trenutku Draga je ranjena jer je izašla na balkon da doziva stražu uz recenicu `Vojsko, ubiše vam kralja!` U cetiri sata ujutru u tajnoj prostoriji 76 zaverenika je našlo Dragu i Aleksandra zagrljene i šcucurene. Prema austrougarskom izveštaju u poslednjim trenucima kralj je bio drzak i podsecao je oficire na njihovu zakletvu i cast .
Mogu li racunati sa zakletvom svojih oficira? Ali, na to je dobio metke kao odgovor.
Draga i Saša su masakrirani, sekirom, sabljama, mecima. Aleksandru su cak odrezali prst da bi mu skinuli prsten. Uzimali su nakit i zlato i arhivu. Apis je uzeo Dragin dnevnik. Krvavu i golu kraljicu su sekli na komade zainteresovani za njene grudi, butine i medunožje.
Najstrašniji izveštaj Laze Kostica na francuskom za njihove novine govori da ne samo da su ih izbacili kroz prozor tako raskomadane vec i da su posle jurišali kroz grad sa Draginim medunožjem nabodenim na vrh sablje. Ovaj podatak užasnuo je Francuze i posle ga je bilo zabranjeno preštampavati. Bracu Lunjevica, koji su u pokušaju da zaštite sestru i zeta uhvaceni, ujutru su streljali.
Kolicina zavisti koju je ova emancipovana, talentovana i ambiciozna žena ostavila iza sebe može se meriti izrekom `Uživa kao kraljica Draga` buduci da se retko ko napatio kao ova žena.
Prava tajna o strasti te želje da se ide dalje sakrivena je u knjizi, u njenoj autobiografiji koju je Apis tako ljubomorno cuvao i svakodnevo citao, sasvim sigurno se zaljubljujuci u ženu koju je ubio.