ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Stojiljko Kajevic - Svet bez duse

Beograd, 2008.
Meki povez, 272 strane.
Ovo je lektorski primerak, sto ce reci da su tu ispravke i oznake. Po svemu sudeci, ova knjiga nikada nije objavljena, pa je ovo verovatno jedinstveni primerak.

Стојиљко Н. Кајевић (Бањани, 1937) је протојереј Српске православне цркве, доктор филозофије, члан Америчког филозофског друштва, Српске народне одбране и оснивач некадашњег Српског ослободилачког покрета Отаџбина.
Биографија
Младост у Југославији

Рођен је 1937. године у селу Бањани у Скопској Црној Гори. Према неким изворима, његова породица је пореклом из племена Васојевића. Његов отац је био припадник Југословенске војске у Отаџбини, а мајка Стоја је била богомољка. Такође, још неколико његових блиских рођака јесу били припадници ЈВуО и бранили су околна села од балистичких банди, док у самом крају није ни било партизана. Као млад богослов, служио је војни рок у пешадији Југословенске народне армије у Пожаревцу. Често је био саслушаван од агената Контраобавештајне службе. Нуђено му је да без пријемног испита упише Војну академију у Београду, уколико се јавно одрекне цркве.

Одмах по одслуженом двогодишњем војном року, августа 1958. године, уписује Богословски факултет у Београду. Рукоположен је у чин ђакона, потом свештеника и добио је за парохијску управу читаву Скопску Црну Гору, а претходно се оженио. Приведен је на информативни разговор због беседе након једне службе у којој је посредно критиковао државни систем.

По завршеним студијама, добио је препоруку Светог архијерејског синода Српске православне цркве за постдипломске студије на Универзитету у Оксфорду. Није се сложио са рођаком Мирком Путићем да треба остати и водити борбу у земљи, већ одлази за Београд и у Богородичиној цркви Ружица на Београдској тврђави се среће са др Ђуром Ђуровићем, секретаром Централног националног комитета, који га саветује да ипак иде у емиграцију. Он га је упутио на Андрију Андру Лончарића.
Емиграција

Успео је да крајем 1963. године пређе границу и оде у Трст, где је неко време чекао рођеног брата. Када је и он успео да емигрира, заједно одлазе у Париз. Тамо је упознао Лончарића, али и некадашње истакнуте команданте Југословенске војске у Отаџбини попут команданта Крајинског корпуса и Осме групе (јуришних) корпуса генералштабног пуковника Велимира Пилетића, као и команданта Млавског корпуса потпуковника Симеона Синишу Оцокољића Пазарца, али и предратне политичаре међу којима су били кнез Павле Карађорђевић и Драгиша Цветковић.[1] Ту се јавио Православном богословском институту Светог Сергија, где почиње да повремено врши службу. Служећи овде, научио је руски језик.

Затим одлази за Њујорк и одатле за Кливленд. Упознаје владику Дионисија Миливојевића, који му каже да је од Оцокољића примио писмо у којем помиње Кајевића[2]:

Владико, овај млади свештеник је необичан човек, храбар и даровит говорник. Жао нам је што одлази одавде.
— Владика Дионисије

На Велику Госпојину 28. августа 1968. године, основао је Српски ослободилачки покрет Отаџбина. Одлучено је да у организацију неће примати некадашња војна лица ЈНА или чланове Комунистичке партије Југославије, а први прецедент је направљен 1973. године када је примљен Никола Каваја.
Књиге

Метафизика и илузија слободе, 2006;
Круг освете и правде, Принцип прес, 2012;
СОПО: Овако је било, 2016;
Народ, духовници и они, 2016.

tags: cetnici, cetnik, ravnogorci, atentat na tita, nikola kavaja, bosko radonjic, amerika, emigracija, raskol, vladika dionisije...