ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2021
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač:TALIJA Nis
Broj strana:230
Pismo:Cirilica
Povez:MEK,BROŠIRAN
Format: 20 x 14 cm
Godina izdanja:2021

Odlično očuvana knjiga,kao nova,unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti !


Konstantin Mihailovic - Janicarove uspomene ili turska hronika

Јаничарове успомене или турска хроника настала на почетку XVI века представља једно од најстаријих дела писаних на пољском језику. Мијајло Константинов или Константин Михаиловић из Острвице (рудничка Острвица, једно од најважнијих утврђења средњовековне Србије) у пролеће 1453. године бива послат са 1500 одабраних коњаника султану Мехмеду II од стране деспота Ђурђа под вођством Јакше Брежића (деда Ивана Грозног). Године 1455. султан Мехмед II осваја Ново Брдо, заробио је 320 мушких душа и око 700 женских које је раздао својим војницима као робље, а најлепше момке оставио је за себе, да му буду јаничари, и послао их је одмах у Малу Азију. Међу овим несрећницима био је и наш Мијајло из Острвице са своја рођена два брата.
„И тако терали су нас Турци“, приповеда он сам, „у једној гомили; а кад смо год ушли у шуме или међу горе, свагда смо размишљали о том, да оне Турке побијемо, па да побегнемо у гору. Но ипак смо нас дванаест побегли од њих ноћу у једно село; ал` кад су нас уловили, тако су нас повезали тукли и вукли за коњима, да је дивно чудо како је остала душа у нама.“
Године 1456. при нападу на Београд Константин је већ био у јаничарима, учествовао је и у рату против Мореје, против Трапезунта, Узун Хасана у Караманској и војводе Дракула. По освајењу Босне Мемхмед II оставио је јаничара Константина Михаиловића у утврђењу, о чему пише: „оставио је у једном граду, који се зове Звечај, недалеко од Јајца, дао ми је 50 jаничара у посаду за тај град. Но кад је султан отишао из ове земље, угарски краљ Матија неоклевајући дође одмах у јесен у Босну, опседне Јајце и град Звечај, у ком сам ја био. Како краљ Матија доби Јајце на предају, одмах дође к угарској војсци под Звечај, и тако морасмо се и ми предати. А ја сам хвалио Бога, што сам могао тако с образом и поштењем вратити се опет натраг међу хришћане.”