Autor: Domaći
Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta!


BANAT, PROSTOR GEOGRAFIJE KOJI JE ISKLIZNUO IZ VREMENA, predgovor za knjigu BANAT JE KAO PRIČA

Banat je i kao pojam, oduvek ali i danas, geografski, istorijski, ali nadasve antropološki, naslonjen na neku priču koja se ne retko otvara kao izvrnuta bajka. To znači da postoji i izvan i posle istorije. U svim njenim realnim značenjima, ali i između stvarnog i mogućeg. Nastanjen u dubokoj davnini, u jednom periodu nalik Misiru i sa prividom da trajno pripada progresivnom delu sveta, kada ga uporedimo sa Amerikom u tom periodu - niko sem istoričara neće verovati da je tako neš to moguće, - posle procvata u 18. I 19. veku, potonuo je u sivilo, koje je ipak naš prevaziđeni socijalizam delimično prekinuo neočekivanim agro-industrijkim razvojem, na nekih tridestak godina, da bi konačno Banat postao - ostrvo. Figurativno, saobraćajno i infrastrukturno! Iz sfere savre mene i razvojne istorije prešao je u geografsku arheologiju. Zato meni ovaj Banat

liči danas na ostrvo do koga se, ipak, kako-tako stiže. Ali kroz čiju se teritoriju veoma teško dalj prolazi. Bez obzira što na njegovim granicama, sa dve strane, počinje zvanična Evropska unija. Pa su zato njegove lepote i tajne pomalo nalik onim iz priče koja je i bajka. I počinju sa „Bilo jednom…". Banat iz vremena kada je prednjačio više se naslućuju ispod godina i epoha koje ih pokrivaju.

Ima u ovom opisu dosta preterivanja, ali nažalost, i kada se ona odbace, ova popu laciono najevropskija regija u Srbiji je u neshvatljivom zaostatku za modernim vreme nima. Onima koji nisu samo industrijska i marketinška, već i kulturološki značajna.

Zato je i ovaj skup fragmenata iz stvarne i moguće, tradicionalne prošlosti i aktuelne zbilje ove regije, one koja opstaje dok traje mir, između ratova, buna, posle mirenja, usmeren ka reafirmaciji lepote različitosti. Knjiga je istovremeno namenjena Banaćanima, da se podsete ko su i šta su bili. I kako su povremeno izgledale zamlja, voda, vazduh i ljudi koji su živeli u ovom delu Panonije. Zatečeni, došli, svih vera i nacija. I to svi. Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci, Bosanci, Hercegovci, Ličani, Makedonci, Nemci, Jevreji. Svi oni.

Ova priča o Banatu ide tragom življena, preživljavanja, stvaranja, narodne veštine, duhovnosti i duhovitosti, snalaženja i pevanja, običaja i mitova, humora i gurmanluka, velike izmešanosti naroda i istorije. Istovremeno, trudili smo se da izbegnemo ono što antropolog Ivan Čolović naziva „etnomanijom", odnosno da se prenaglašavanjem amal gama tla i kulture, koji je u Evropi krajem XIX i dobrim delom XX veka bio, a ponegde i ostao, važan element ideologije nacionalističkih pokreta, jedna moderna ideja unutar priče o svetskom globalizmu ne pretvori u svoju negaciju.

Dakle, ova knjiga o tradicionalnom životu Banata, viđena optikom trezvene modernosti, već samom širinom narodnosnog obuhvata, afirmiše zapravo toleranciju, prožimanje životnih običaja i oblika, kulture i svakodnevnog života, nikako ne može biti isključiva niti svađalačka. Dakle, ono što se istražuje u banatskim selima i varošima, po čitankama i muzejima, nije nikakva bukvalna i banalizovana etnografska ili arheološka rekonstrukcija nekadašnjeg života i tog maginarnog i univerzalnog banatskog panoptiku ma, koje nikada i nije konzistentno postojalo jer je sam taj Banata u vremenu i prostoru pojam sastavljen od desetina narodnosnih, etnoloških i enciklopedijskih varijacija.

U ovoj se knjizi zapravo pokušava sintetizovanje smisaonog duha jedne skladne multinacionalne etno-eko zajednice. Ali, kao što i oživljavanje tradicije u muzici, zanatskim artefaktima, izvornom plesu sveta ne teži bukvalnoj rekonstrukciji seoskog folklora, nego samo etno zvuka, šare, boje, koje u tom folkloru prebivaju, i koji se od njega može odvo jiti, da bi postali delovi moderne umetnosti, zabave odnosno turističke ponude, koja na najbolji način može da osmisli novo trajanje vrednosti tradicionalnog života, tako i ova knjiga mora taj Banat iz tradicije sagledati sa relevantne savremene platforme. Koja će omogućiti da detalj u opštoj slici bude egzotičan, ekološki, avanturistički, pedagoški, metaforičan. U senci pretećeg civilizacijskog globalizma, koji poništava razlike koje ipak svet čine bogatijim, sastavljači ove knjige o posebnom ukusu različitosti Banata jednosta vno žele da suoče tradiciju sa savremenim i izmenjenim životom. Da ih povezu, inte grišu, i time ukusu današnjeg sveta dodaju dubinu i obnovljivost.

Banat je iznedrio velike ljude, Dositeja. Crnjanskog, Đuru Jakšića, Steriju, Uroša Predića, Paju Jovanovića, Pupina. Ali su i ukupan duhovni život i materijalna kultura nastala od Fruške do Vršačkog brega, između Tise, Tamiša, Moriša i Karaša, svoju bazu, azbuku, svoje sveto pismo i dom imali u narodima koji su stanovali, stvarali, bavili se zemljoradnjom, slavili, proizvodili, smejali se i tugovali, svirali, igrali, hranili se i zabavljali unutar kolektivnog načina mišljenja i življenja. U selu, varošici i gradovima. Knjiga „Banat je kao priča“ hoće da otvori vrata, da pogleda, ne u statistiku prošlosti nego u dušu, maštu i veštinu ovih naroda, koji su živeli, žive i živeće u ovim krajevima. Da bude podsetnik traja nja. Da svima omogući da razumeju šta se krije iz fraze o toleranciji, multinacionalnos ti i multikonfesionalnosti.

Banat kao integrišuća činjenica, zahvaljući svojim istorijskim, populacionim, kulturološkim vezama sa prostorima i državama Srednje Evrope, još iz vremena Mittel euro pische Regierungs-Organisationen, mnogih umetničko-naučnih studijskih veza, pa sve do sadašnjih interaktivnih svakodnevnih socijalnih i svih ostali veza sa Mađarskom, Rumunijom, Slovačkom pa i Nemačkom, predstavlja logičnu i relevantnu polaznu tačku svakolikih političkih, ekonomskih, a posebno kulturnih uključivanja u svakodnevnicu Evro pe. Ako ništa drugo onda zato što delovi njegove geografsko-istorijske celine postoje i u susednim zemljama. I ljudi koji ih povezuju etnički, civilizacijski i antropološki.

Ovu smo knjigu nazvali „Banatje kao priča“ jer svaka je geografska horizontala u preseku sa vremenskom vertikalo deo optimizma u mentalnoj fizionomiji ovdašnjih ljudi koje im pomaže da opstanu i iskorače u buduće vreme.

Otkrićemo u dubini ove vremenske kapsule zvane Banat i arhetipske obrasce koji su skriveni u davnini ovog predela. Čitanjem ikonografije njihovih značenja, dekodiranjem šifarnika reka, crnice, peska i neba, obznaniće nam se univerzalni meta-jezik svih naro da koji obitavaju na ovoj ravnoj ploči koja zauvek postoji u Vojvodini i Srbiji. U Srednjoj Evropi.