Godina izdanja: 2024
ISBN: 978-86-7562-174-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dubravka Stojanović: `Prošlost dolazi`
Promene u tumačenjima prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021.
Biblioteka XX vek
Urednik Ivan Čolović


Du­brav­ka Sto­ja­no­vić je re­dov­na pro­fe­sor­ka na Ode­lje­nju za isto­ri­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. Pre­da­je opštu sa­vre­me­nu isto­ri­ju i isto­ri­ju glo­ba­li­za­ci­je. Ba­vi se isto­ri­jom ide­ja, pro­ble­mi­ma de­mo­kra­ti­za­ci­je i mo­der­ni­za­ci­je Sr­bi­je, isto­ri­jom Be­o­gra­da i ana­li­za­ma udž­be­ni­ka isto­ri­je. Nje­ne naj­za­pa­že­ni­je knji­ge su Sr­bi­ja i de­mo­kra­ti­ja 1903-1914. Isto­rij­ska stu­di­ja o “zlat­nom do­bu srp­ske de­mo­kra­tije­” (2003), Kal­dr­ma i as­falt. Ur­ba­ni­za­ci­ja i evro­pe­i­za­ci­ja Be­o­gra­da 1890-1914 (2008), Ra­đa­nje glo­bal­nog sve­ta 1885-2015 (2015) i No­ga u vra­ti­ma. Pri­lo­zi za po­li­tič­ku isto­ri­ju Bi­bli­o­te­ke XX vek 1971-2011 (2011), knji­ga ob­ja­vlje­na po­vo­dom 40 go­di­na od osni­va­nja ove edi­ci­je. Ure­di­la je knji­gu Po­la ve­ka XX ve­ka. Zbor­nik ra­do­va pov­odom 50 go­di­na Bi­bli­o­te­ke XX vek (2021).



Iz Predgovora

Go­di­na­ma sam ovu knji­gu ima­la u gla­vi, ali mi je sa na­slo­vom iš­lo teš­ko. Vr­te­la sam raz­ne ter­mi­ne u po­ku­ša­ju da do­đem do ne­če­ga što bi bi­lo bo­lje od na pri­mer “po­vra­tak u bu­duć­nost”. Ali, ni­ka­ko mi ni­je iš­lo. Imam čak ce­lu jed­nu sveš­či­cu u ko­ju sam go­di­na­ma upi­si­va­la mo­gu­će na­slo­ve, ali nije­dan ni­je od­go­va­rao ono­me što sam hte­la da ka­žem. I on­da se na Peš­ča­ni­ku po­ja­vi­la fo­to­gra­fi­ja jed­nog gra­fi­ta ko­ju je sni­mi­la Sla­vi­ca Mi­le­tić. Na gra­fi­tu je pi­sa­lo: “Proš­lost do­la­zi”. I to je bi­lo to. To je bi­la ta igra sa vre­me­ni­ma za ko­jom sam tra­ga­la. Jer, tre­ba­lo bi da proš­lost od­la­zi, ali ona na­ma ov­de stal­no ide u su­sret, što bi se re­klo sve “sta­ri­ja i lep­ša”. Sva­ki po­li­tič­ki si­stem u to­ku 20. ve­ka je to­li­ko pro­me­nio sli­ku proš­lo­sti da za­i­sta iz­gle­da kao da je još uvek ne­iz­ve­sno šta će se u njoj do­go­di­ti. Ov­de se vla­da uz po­moć proš­lo­sti, po­mo­ću nje se po­di­žu emo­ci­je, ona se “va­di iz naf­ta­li­na” čim do­đe do ne­kog pro­ble­ma u sa­daš­njo­sti. Ka­ko ka­že Mi­li­voj Beš­lin, ume­sto bo­lje bu­duć­no­sti nu­di nam se bo­lja proš­lost. Za­to de­lu­je kao da će se proš­lost tek de­si­ti, kao da je is­pred nas, a ne iza, kao da je to neš­to što tek u bu­duć­no­sti tre­ba da se re­ši.

Zaš­to sam pi­sa­la ovu knji­gu? Mno­go pu­ta sam se to za­pi­ta­la. Pi­šem je već go­di­na­ma, uglav­nom za vreme ras­pu­sta, jer ina­če ne sti­žem. Is­tra­ži­va­nje sam za­vr­ši­la još u ja­nu­a­ru 2019. go­di­ne. Sa­d je sko­ro kraj 2023, pa vi vi­di­te. Ali, mo­ra­la sam. Mo­ra­la sam zbog se­be i zbog srp­stva. Sad mi tek ne ve­ru­je­te? Srp­stvo i ja smo, kao što je po­zna­to, u lo­šim od­no­si­ma. Pr­e sve­ga za­to što ne ve­ru­jem da srp­stvo po­sto­ji. Kao ni hr­vat­stvo, fran­cu­stvo, en­gle­stvo… Ve­ru­jem da po­sto­je po­je­din­ci, druš­tve­ne gru­pe i mno­go­stru­ki iden­ti­te­ti. Pa, što sam on­da po­mi­nja­la srp­stvo? Po­mi­nja­la sam ga zbog onih ko­ji mi­sle da po­sto­ji. A ako srp­stvo po­sto­ji bi­lo bi­ do­bro da se kri­tič­ki osvr­nu na svo­ju proš­lost, da se sa njom su­o­če, da vi­de gde se sve gre­ši­lo u spolj­noj i unu­traš­njoj po­li­ti­ci i da raz­mi­sle ku­da ho­će da­lje da idu. Proš­lost ču­va vi­tal­ne re­sur­se za ob­no­vu sa­daš­njo­sti, pi­sao je Val­ter Be­nja­min. Ali, ne bi­lo ka­kva proš­lost. Ova sa­da vla­da­ju­ća vo­di sa­mo u pro­past. O toj pro­pa­sti go­vo­ri ova knji­ga.