Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


SLOBODAN JARČEVIĆ

AUSTRIJSKI DRŽAVNIK O SRBIMA

Johan Fristif baron Bartenštajn

NOVA EVROPA
BEOGRAD
2006





ĆIRILICA
MEK POVEZ
21 CM
46 STRANICA



Johan Hristof baron Bartenštajn (Strazbur 23. oktobar 1689—Beč, 6. avgust 1767) je bio državnik i diplomata u službi Habzburške monarhije.

Život
Poreklo
Potekao je iz građanske porodice u Strazburu, gde je i odrastao. Njegov otac Johan Filip Bartenštajn (1650-1726) je bio profesor filozofije iz Tiringije i direktor gimnazije u Strazburu, a majka mu je poticala iz jedne učene strazburške porodice.

Studije i prve veze
Studirao je jezike, istoriju i pravo u Strazburu. Istoriju je diplomirao 1709. na temu rat Morica Saksonskog protiv Karla V („Ustanak kneževa“), a pravo 1711. na temu lov na nasleđe.

Kao devetnaestogodišnjak otputovao je u Pariz, gde je stupio u vezu sa benediktincima, koja ga je odvela u Beč. Tamo je sreo Gotfrida Vilhelma Lajbnica, koji ga je podržavao i upućivao na karijeru u državnoj upravi.

Karijera u Beču
Tražeći karijeru u austijskoj administraciji prešao je iz evangelizma u katolicizam 1715. Već 1719. uzdignut je u viteza, a dvadesetih i tridesetih godina 18. veka izgradio je blistavu karijeru na habzburškom carskom dvoru.

Prvo je postao sekretar, a kasnije notar Tajne konferencije (najviše upravne vlasti u Beču) i najbliži poverenik i savetnik Karla VI. Godine 1732. (prema drugim izvorima: 1733) dobio je diplomu o plemstvu (baronatu), a dospeo je u Tajni savet i do vicekancelara u austrijskoj Državnoj kancelariji. Nakon Karlove smrti 1740. ostao je privržen njegovoj ćerci i naslednici Mariji Tereziji i godinama usmeravao spoljnu i porodičnu politiku Habzburga.

Godine 1753. šezdesetčetvorogodišnjeg Bartenštajna zamenio je na mestu dirigenta spoljne politike Anton Kaunic. Otada je bio aktivan u unutrašnjoj politici. Na kraju je radio kao direktor Tajnog kućnog arhiva i pisao udžbenike za prestolonaslednika Josifa II. Umro je 1767, a svome potomstvu je ostavio prostrane zemljišne parcele u Donjoj Austriji i Šleziji.

U Beču je 1873. unutrašnji grad u blizini parlamenta nazvan po njemu „Bartenštajnova ulica“.

Delatnosti
Diplomatski uspesi i neuspesi
Bartenštajn i Pragmatična sankcija
U svoje vreme važio je za jednu od najuticajnijih i najinteligentnijih ličnosti na Bečkom dvoru. Imao je velikog udela u sprovođenju „Pragmatične sankcije“ koju je 1713. izdao Karlo VI. Bartenštajnova zasluga je bila i ta što su habzburške nasledne zemlje i Ugarska 1723. prihvatile ovaj dekret, a Engleska priznala pragmatičnu sanciju za osnovni zakon 1731.

Bartenštajn kao provodadžija
Po stupanju na presto Marije Terezije Bartenštajn je bio potpora mladoj i nesigurnoj nadvojvotkinji i kraljici Češke i Ugarske u sučeljavanju sa starim i iskusnim ministrima na dvoru. I ostvarenje veoma srećnog braka prestolonaslednice sa Francom Stefanom Lotarinškim pripisivano je Bartenštajnovoj diplomatskoj veštini. Sprečio je brak između regentkinje i infanta Don Karlosa od Španije koji joj je bio mrzak. Udesio je i brak između mlađe sestre Marije Terezije, Marijane, i još jednog člana Lotarinške dinastije. Vešto lavirajući, pružio je ruku moćnom kardinalu Fleriju i naveo Franca da ustupi svoje vojvodstvo Francuskoj u zamenu za Toskanu. Tako je završen rat oko poljskog nasleđa (1735). Godine 1737. usledilo je venčanje u Beču i stupanje na presto Franca Lotarinškog kao cara Svetog rimskog carstva nemačkog naroda. Ovaj diplomatski uspeh osigurao je Bartenštajnu nadvojvotkinjinu doživotnu vernost.

Beogradski mir
U drugim spoljnopolitičkim analizama i odlukama bio je manje uspešan. Uveo je Austriju u novi rat protiv Turaka na strani Rusije, koji se završio porazom Austrije i potpisivanjem nepovoljnog Beogradskog mira 1739.

Rat za austrijsko nasledstvo i Šleski rat
Najznačajnije godine u Bartenštajnovoj političkoj delatnosti su verovatno bile prve godine vladavine Marije Terezije, kada je Austrija zapala u egzistencijalnu krizu. Pruska vojska je ušla u Šlesku i tako započela rat oko Šleske, a Bavarska i Saksonija uz podršku Francuske napale austrijske nasledne teritorije i tako započele rat za austrijsko nasleđe.

Bartenštajn je bezrezervno podržavao neiskusnu nadvojvotkinju, koja je izrično odbijala da ustupi bilo koji deo svoje teritoriji i revnosno istrajavala na principu nedeljivosti svojih zemalja.Bartenštajn nije uživao poverenje Marije Terezije samo kao spoljnopolitički savetnik. Po njenom nalogu za vreme Prvog i Drugog rata oko Šleske zastupao je političko i pravno stanovište Habzburga u brojnim službenim publikacijama, koje su širene preko stranih predstavništva ponekad i u više hiljada primeraka.

Poslednje godine u unutrašnjoj politici
Po prestanku svoje spoljnopolitičke aktivnosti nije bio odbačen. Marija Terezija mu je poverila unutrašnju upravu nad svojim zemljama i posao oko izrade nove carske tarife. Rukovodio je austrijskom sanitetskom službom. Imenovan je i za predsednika Ilirske dvorske deputacije, koja je upravljala crkveno-narodnim poslovima stanovništva doseljenog iz Srbije. Napisao je „Kratak izveštaj o stanju rasejane mnogobrojne ilirske nacije u carsko-kraljevskim naslednim zemljama“ (nem. in kKurzer Bericht von der Beschaffenheit der zerstreuten zahlreichen Illyrischen Nation aiserl. königl. Erblanden) koji je 1886. preveo Aleksandar Sandić[1]. Na kraju je bio direktor novoosnovanog Tajnog porodičnog arhiva (1749) i napisao jedan udžbenik iz istorije za mladog prestolonaslednika Josifa (rukopis u četrnaest tomova i šest tomova dodataka istorije od Karla Velikog do Rudolfa II).