ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Samo knjiga lepo očuvana, papirni omot ima malo zacepljenja ali je saniran krep trakom iznutra

Deca komunizma je istoriografska knjiga i bestseler novinara Milomira Marića iz 1987. godine, koja se bavi životima visokih funkcionera Komunističke partije Jugoslavije i društveno-političkih radnika, na način koji je po prvi put odstupao od njihovih zvaničnih biografija.
Opis[uredi | uredi izvor]
Kao mlad novinar, Milomir Marić je počeo da se upoznaje i druži sa mnogim istaknutim političarima i članovima Saveza komunista Jugoslavije, na zalasku ili kraju njihove karijere. To mu je omogućilo da sazna i čuje mnoge pojedinosti o kojima se nije govorilo na zvaničnim mestima. Iz svega toga, nastala je knjiga `Deca komunizma`.
Na početku knjige, Marić opisuje predratne funkcionere Komunističke partije Jugoslavije, među kojima su mnogi postradali u Staljinovim čistkama ili pod čudnim okolnostima. Neki od ljudi o kojima ovde govori jesu: Karlo Štajner, Živojin Pavlović, Dragiša Vasić, Vladislav Ribnikar, Božidar Maslarić, Sima Marković, Mustafa Golubić, Ivan Maček, Ilija Milkić, Triša Kaclerović, Ivan Marić, Josip Kopinič...
Knjiga `Deca komunizma` je pružila nove poglede na biografije mnogih partijskih funkcionera, koji su do tada bili nedodirljivi i izmicali svakoj kritici ili preispitivanju. Tu se bavi životima Konstantina Koče Popovića, Vladimira Velebita, Rodoljuba Čolakovića, Sretena Žujovića Crnog, Svetozara Vukmanovića Tempa, Srđe Price, Vladimira Dedijera, dr Nikole Petrovića, Blagoja Neškovića, generala Velimira Terzića, Mihaila Švabića, Radovana Zogovića, Ratomira Ratka Dugonjića, Avda i Olge Humo...
Na samom kraju, govori se o poznatim učesnicima velikih studentskih demonstracija 1968. godine: rediteljima Dušanu Makavejevu, Želimiru Žilniku i Ljubiši Ristiću.
U ovoj knjizi, prvi put se govorilo o mnogim stvarima koje je prećutala zvanična istoriografija u socijalističkoj Jugoslaviji. Štampane su do tada nepoznate fotografije kardinala Alojzija Stepinca na proslavi Dana ustanka naroda Hrvatske u Zagrebu 1945. godine, gde se nalazi pored Vladimira Bakarića i sovjetskih generala na svečanoj bini. Otkriveno je i da je vladika Nikolaj Velimirović bio zatočenik logora Dahau, kao i da je postojala saradnja jugoslovenskih partizana sa nemačkim okupacionim snagama, kada se do tada pisalo i govorilo samo o saradnji generala Mihailovića sa okupatorima. Takođe, prvi put se pisalo o Anti Topiću Mimari.
Osim rušenja istorijskih tabua, Milomir Marić je želeo da ukaže na sunovrat jedne generacije koja iznova stvara oštre klasne razlike i gde deca partijskih kadrova uživaju apsolutne privilegije:
Čak ni veliki kriminalac nisi mogao da postaneš ako ti otac nije bio pukovnik UDBE ili KOS-a.
— Milomir Marić
Izdanja[uredi | uredi izvor]
Prvi put se knjiga `Deca komunizma` pojavilo 1987. godine u izdanju `Mladosti`. Knjiga je doživela ogromnu popularnost, a Marić je dobio priliku da je promoviše u inostranstvu. Između ostalog, o knjizi je govorio na Univerzitetu Stenford i Univerzitetu Harvard.
Poljski istoričar Adam Mihnjik je `Decu komunizma` štampao u svojoj ediciji na poljskom jeziku, uz antistaljinistički esej `Zarobljeni um` Česlava Miloša, dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Ponovo je štampana 2014. godine u dva toma u izdanju Lagune. Prvi tom nosi podnaslov `Magle sa istoka` (osam izdanja), a drugi `Ljudi novog doba` (pet izdanja).
Kritike[uredi | uredi izvor]
Pozitivne kritike[uredi | uredi izvor]
Milovan Đilas, nekadašnji visoki partijski i državni funkcioner, kao disident je sarkastično rekao[1]:
Mariću, vas je pod svoje uzela beogradska reakcija i vas treba obesiti na Terazijama.
— Milovan Đilas
Titov biograf, istoričar i akademik Vladimir Dedijer je pozitivno gledao na Marićevo delo[2]:
Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!
— Vladimir Dedijer
Politikolog i novinar Ljubomir Kljakić je u ovoj knjizi najviše vrednovao ljudskost likova:
Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.
— Ljubomir Kljakić
O `Deci komunizma`, pozitivno su se izjašnjavali Danilo Kiš i Mirko Kovač.
Negativne kritike[uredi | uredi izvor]
Marić tvrdi da je Koča Popović, savezni sekretar za inostrane poslove i potpredsednika SFRJ, sa kojim se družio poslednjih godina njegovog života, u svojim privatnim beleškama zapisao[2]:
Šta je doživela moja velika generacija, da joj sudija bude ovaj balavander Milomir Marić.
Književnik Milovan Danojlić je oštro kritikovao `Decu komunizma`[3]:
Iza Marićevog cinizma je pustoš i beznađe jednog mladog naraštaja Prezire zvaničnu vlast, uviđa krah njene ideologije i ni u šta ne veruje, pa od današnjeg žalosnog stanja pravi neku vrstu sadističke zabave, čiji su junaci isti kao i pripadnici čikaškog podzemlja Kroz strahote i zločine ostvarivali su svoje ideale boraca za narodna i radnička prava, tobože radi kamuflaže, živeći na visokoj nozi i krijući se iza borsalino šešira Dakle, jedna ubistvena knjiga, koja više liči na mafijašku, kriminalnu hroniku, nego na istoriju slobodarskog i humanog pokreta A bezobzirna pljačka, pohlepa i obmana, ostala je skrivena iza lažljivih imena i ideala
Zbog novih saznanja o kardinalu Alojziju Stepincu, koje je Marić objavio u knjizi, na naslovnoj strani je reagovao Glas Koncila, katolički nedeljnik iz Zagreba.