ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

Ñarodna vlast u BIH 1941-1945 Veselin Djuretić
Narodna knjiga
Institut za savremenu istoriju Beograd
Institut za istoriju, Sarajevo
1981.
Tvrd povez

Веселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.

Биографија
Ђуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]

Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]

Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]

Признања
Орден Немањића првог реда,
Ордена Светог Саве првог реда,
Сретењски орден трећег степена
За књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.

Дјела
Неке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)
Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)
Влада на беспућу, Београд, (1982)
Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)
Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]
Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)
Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
Српска беспућа XX века, Београд, (2006)
Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)
Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)