ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 2010. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 207 strana.
Napomena: sitnije oštećenje donje ivice prednjih korica; knjiga je veoma dobro očuvana.
R1


Živeli smo u Prištini. Posle bombardovanja 1999. godine i ulaska UMNIK-a i KFOR-a na Kosovo i Metohiju za Srbe nije bilo opstanka. Otimačine, uništavanje imovine, maltretiranja, ubistva. Sve pred očima KFOR-a i UMNIK-a. Srbi su morali da beže, očekivajući da će se situacija brzo srediti i oni uskoro vratiti. Dejan i Nataša su oklevali. Najzad su rešili da krenu u Grgure. Ujutru, rano u petak 23. jula su krenuli i srećno stigli pre podne istog dana. Odahnuli smo. Sada smo Rade i ja mogli da razmišljamo šta da radimo. Stan smo izdali jednom diplomati iz UMNIK-a i krenuli.
Iz Prištine smo pošli 29. jula 1999. u 11.30 časova, starim, rasklimatanim šiptarskim „taksijem” do Kosovog Polja. „Taksi” je bio pun Šiptara, koji su se drsko smejali i stalno okretali traku jedne iste šiptarske pesme u kojoj su se Srbi pogrdno pominjali. Ćutali smo i jedva čekali da izađemo. U rukama smo imali tri torbe za pijacu sa stvarima i mali kofer koji sam koristila na đačkim ekskurzijama. Na nesreću, svi koferi i putne torbe bili su u Grguru. Izašli smo na ulasku u Kosovo Polje. Autobusa koji je „dovozio povratnike na Kosovo” i vraćao se prazan u Niš nije bilo. Nije smeo da primi putnike. Krenuli smo vozom do Leposavića. Tu smo dugo čekali, do 8 časova uveče, dok nismo našli jednog prijatelja, koji nas je zajedno sa svojom suprugom prebacio šumskim putem do Blaževa. Tu smo se odmorili i nastavili put preko Brusa i Blaca u Grgure. Na putu od Leposavića do Blaževa policija KFOR-a (Francuzi) nas je zaustavljala, pregledala kola i isprave. Na pojedinim mestima put je sa strane bio okrečen belim trakama kao „granica”. U Grgure smo stigli u sat noću 30. jula 1999. godine. Pošto smo se dugo zadržali na putu, među rodbinom i prijateljima nastala je uzbuna. Niko nije znao gde smo i štaje sa nama. Dejan je rekao: „Već sam vas prežalio”.
U Grguru nas je dočekalo četiri kuće Simića i strina Mira. Stric je umro u januaru iste godine, moj svekar 1995. a svekrva 1996. godine. Njihovi potomci su se razišli po celoj Srbiji. Najviše ih je u Beogradu. Godine 1960. bilo je 15 članova i jedno domaćinstvo. Sada četiri kuće i jedna stara žena. Stalno mi je bilo u mislima: seobe, razne migracije su sudbina Srba. Starije generacije i njihova deca znaće odažle su, gde im je zavičaj. Unuci već neće. Krajem 2002. godine sam rešila da tražim i sistematizujem podatke o familiji Simić iz Donjeg Grgura i svima koji potiču iz te familije. Znala sam da neće biti lako. Za mnoge porodice nismo ni znali gde su, gde žive. Otežavajuća okolnost je bila što sam ja iz sasvim drugog kraja poreklom i što smo dugo živeli u Prištini te sam ovu sredinu slabo poznavala. Zatim, imala sam dosta porodičnih obaveza. Živeli smo u Grguru i Beogradu. Rešila sam da budem uporna u istraživanju i pisanju.
Iz predgovora



Sadržaj:
Selo Grgure
— Ime sela Grgure
— Šta kaže istorija
— Grgure u prošlosti
Upravna podela topličkog okruga
Familija Simić iz Donjeg Grgura
Porod Dimitrija (1844-1904) i Bosiljke (1845-1923)
Milomir Simić
Domaćinstvo Dimitrija i njegovih potomaka
— Kuća
— Voda i vodenica
— Krsna slava u Donjem Grguru
Potomstvo Milomira i Magdalene (Mice)
(III) Josif (Josa) Simić
— Lojze
— „Kod koliba”- Bačije
Porod Josifa (Jose) i Aleksije
Milosava (Misa)
Milan
— Ćuprija
— Jedan dan u raspadu SFRJ
— Jedno veče u Prištini pod NATO okupacijom
Milosav (Midža)
Marija
Marta
Bogosav Simić
Porod Bogosava i Ranđije
Potomstvo kćeri Dimitrija i Bosiljke
Stamenka
Petrovo potomstvo
Marija
Aleksandra (Leka)
Stamena
— „Prunum”
Stojanka
— Jedan život
Mladen Simić
Iz života
— Kuća
— Kumstvo
— Stari zavičaj
— Mladen
— Bogdan
— Bogdanova smrt (po pričanju Mire Simić i Milke Radovanović)
— Bogosav (Naja) Radovanović
— Sećanje iz detinjstva
— Rat
— Milojeva priča
Literatura
Zahvalnost
Beleška o autoru