ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1992/93.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Povest grčke kulture I-IV /Jakob Burkhart




Novi Sad 1992./1993. Mek povez, 296 + 361 + 366 + 563 strane.
Knjige su veoma dobro / odlično očuvane.
V2



TOM I
\`Prihvatajući se da povest grčke kulture učinimo predmetom jednog akademskog kursa, unapred izjavljujemo da je taj kurs provera i da će to uvek ostati, te da će docent ovde stalno biti i ostati učenik i comilitione ; ujedno unapred skrećemo pažnju na to da on nije filolog, pa mu i tamo treba oprostiti poneku filološku omašku. Našem kursu je, očigledno, srodan pre svega kurs o grčkim starinama i kurs o grčkoj povesti, te njegov zadatak treba sada razgraničiti od njihovog.\`



TOM II
Grčka religija ima takvu snagu da predstavlja velik i neiscrpan predmet istraživanja i naslućivanja, a to će verovatno još dugo ostati. Ona je ne samo religija jednog od najvažnijih naroda svih vremena, nego je i najznamenitiji i najpoučniji politeizam stare povesti. Takođe, nju je mogućno temeljno obraditi samo u njenoj povezanosti i suprotstavljenosti drugim politeizmima starog sveta, kao i politeizmima Germana, Slovena i Kelta. Ovde bismo se ograinčili na jednu jedinu stranu tog fenomena: naime, na pitanje šta su bili ta religija i ti bogovi Grcima u istorijsko doba. Ovde ćemo se samo ukratko pozabaviti time kako je ona nastala, odakle je došla, pa naši nagoveštaji neće preći okvire diletantskog mišljenja.


TOM III
U trećem tomu čuvene Povesti grčke kulture Jakoba Burkharta govori se o likovnoj umetnosti kod Grka, o grčkoj filozofiji i besedništvu, poeziji i muzici. Na putovanje kroz staru Grčku Burkhart nas vodi preko svojih izvanrednih zapisa i detaljnih slikovitih prikaza svakodnevnog života Grka. Već prema sadržaju možemo videti da nas očekuje jedna uzbudljiva priča o ovom velikom narodu, začetniku moderne civilizacije:

1. Likovna umetnost (Buđenje umetnosti; Rodovi umetnosti; Filozofi, političari i umetnost);

2. Poezija i muzika (Prastaro doba; Poezija u heksametru; Muzika; Poezija izvan čistog heksametra);

3. O filozofiji, nauci i besedništvu (Podrške i smetnje; Raskid s mitom; Besedništvo; Slobodna ličnost; Naučno istraživanje; Povest i znanje o narodima).


TOM IV
Četvrti a ujedno i poslednji tom Povesti grčke kulture Jakoba Burkharta polazi od prikaza grčkog razumevanja fizičke lepote. Naime, iz grčke umetnosti ne može se saznati o fizičkom izgledu grčkog čoveka kako se uvek predstavljalo ono \`posebno, idealno sabrano\`. Time se dokazuje šta je važilo za uzvišeno i divno, ali i to da se pojedini Grci izdvajaju po lepoti, kao na primer Jonci. Takođe, i Aristotel u svojoj Politici piše o idealnoj lepoti, npr. kakav je izgled nosa prihvatljiv da bi se moglo reći da je \`lep\`. Koliko je fizička lepota bila važna za Grke govori i to da nije bilo zabranjeno moliti se bogovima za nju.

Pored toga, Burkhart govori i o nastanku imena Grka, grčkom jeziku i poeziji - dakle o svemu onome što karateriše čoveka određenog istorijskog perioda, te su tako i naslovljeni delovi ove knjige: \`Herojski čovek\`,\`Kolonijalni i agonski čovek\`, \`Čovek petog stoleća\`, \`Čovek četvrtog stoleća - do Aleksandra\`, \`Helenistički čovek\`.